Ako se razboli roditelj, pa pobogu, ona je lekar, zna najbolje, doneće najbolju odluku. Svi opet očekuju podršku, smernice i akciju. Uvek neodložnu. Odmah i sada.
Ako ode kod frizera, momentalno svi započnu priču o svojim problemima ili, još prikladnije, problemima svoje dece (zato pedijatru frizeraj nije omiljeno mesto).
Stariji porodični prijatelj je sreće na ulici i do detalja objašnjava od čega je bolestan i pita za savet i mišljenje (problematika odraslih je potpuno drugačija, ima svoja pravila i ozbiljan pedijatar se slabo u nju razume).
A onda dođe na posao. Dete ima temperaturu. Osmi dan. Je li virus? Nalazi nisu tipični… laboratorijski parametri se ne normalizuju… roditelji su zabrinuti. Odlazi kući s knedlom u grlu i crnim mislima. Valjda će sutra biti dobro. Trudi se da roditelj ne vidi zabrinuti izraz lica. Popodne zove kolege iz suprotne smene da vidi jesu li se javljali. Sve je urađeno i ostaje samo da se čeka… ne želi pokazati roditelju zabrinutost dok ne ustanovi da dijagnoza nije samo virusna infekcija… već nešto mnogo ozbiljnije… što traži da prođe vreme da se precizira dijagnoza…a bolest na koju se sumnja je teška. Nekad neizlečiva i smrtonosna.
Pri tome zna da će svaka izgovorena reč, a da ne kažemo napisana, biti izložena proceni javnosti, možda policije i specijalnog suda.
A da ne pominjem kad izađe iz dežurstva, a prethodne noći je primila teško obolelo dete…
Ujutru dođe kući i prvo kaže deci da joj se ne obraćaju jer je dežurstvo bilo teško (oni to kasnije u životu ponekad pominju i podgreju osećaj griže savesti). I san ne dolazi na oči, već opsesivno zove intenzivnu njegu svakih sat vremena… da vidi kako je ono dete…a kao da želi da je prethodna noć samo ružan san… i da je pacijent koji lebdi između života i smrti samo noćna mora. A racionalni dio mozga zna da je urađeno sve što je moglo da se uradi i da ne zavisi sve od njenog znanja i iskustva. I da potpuna posvećenost nekad nije dovoljna da prevagne život.
Napolju su očajni roditelji nekad strpljivi u svom bolu, nekad agresivni isto u bolu i pitaju je ima li svoju decu i daje li sve od sebe… Jednom…na početku karijere… otac je pretio da će joj pobiti decu ako njegovo ne preživi do jutra. Jer je ubeđen da je ona te noći gospodarica života i smrti.
dr Nina Mandić, pedijatar
Komentari 0