Foto: Canva
Uglavnom, kada se analiziraju razlozi zbog kojih mnogo mališana u Srbiji odrasta bez brata ili sestre, dolazi se do zaključka da materijalni razlog nije jedini zbog kojeg roditelji odustaju od proširenja porodice. Naime, veliki broj njih ne može da uskladi posao i roditeljstvo, bilo zbog toga što se radno vreme vrtića i škola ne poklapa s radnim vremenom roditelja ili zato što nema kome da ostavi dete dok je ono na letnjem raspustu jer ne može da računa na pomoć „baka servisa”, a nema novca za bebisiterku.
Ako je cilj države porast nataliteta, onda ona mora da bude „treći roditelj” i pomogne zaposlenim očevima i majkama da usklade rad i roditeljstvo, glasi zaključak istraživanja koja su realizovana u okviru projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih”, koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija „Ana i Vlada Divac” uz pomoć Evropske komisije.
Kako je istakla Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva”, tek svaka peta opština ili grad u Srbiji imaju aktivnosti usmerene na pomoć porodicama s malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima. Ona je na konferenciji za novinare istakla da je čak 78 odsto opština ipak svesno potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i tako poveća njihovu produktivnost.
„Istraživanje koje je sprovedeno u periodu od septembra do novembra prošle godine na reprezentativnom uzorku zaposlenih roditelja i poslodavaca u jedinicima lokalne samouprave, otkrilo je da svega 42 odsto roditelja kaže da ima željeni broj dece, što znači da čak 58 odsto njih mašta o proširenju porodice. Kada smo ih pitali šta bi im najviše pomoglo u usklađivanja rada i roditeljstva, najveći broj njih odgovorio je fleksibilno radno vreme i mogućnost da imaju organizovano čuvanje dece tokom letnjeg raspusta. Ohrabruje podatak da je 86 odsto zaposlenih uspelo da dete upiše u vrtić, ali 14 procenata roditelja ipak mora da se snalazi, pa dete čuvaju članovi šire porodice ili bebisiterka. Zabrinjava podatak da čak trećina roditelja ne može da uskladi radno vreme posla s vrtićem, a čak 73 odsto priznaje da bi im organizaciju porodičnog života znatno olakšalo ako bi se vrtić nalazio u firmi u kojoj rade”, istakla je Gordana Jordanovski.
Rezultati ovog istraživanja govore da čak polovina roditelja nema sigurni i razrađeni „scenario” u slučaju da se dete razboli – petina koristi godišnji odmor, svaki deseti otvara bolovanje, dva odsto njih plaća bebisiterku, a ostali kombinuju ove mogućnosti. I letnji raspust stvara prilične glavobolje zaposlenim roditeljima, a snalaze se tako što petini rodbina pomaže u čuvanju deteta, jedanaest odsto odlazi na bolovanje, devet odsto njih s drugim supružnikom čuva dete tako što koriste godišnji odmor u različito vreme, a dva odsto plaća bebisiterku.
Na pitanje kako vide rešenje ove situacije, više od polovine njih kaže da bi lokalna samouprava mogla da reši taj problem tako što bi omogućila deci nižeg školskog uzrasta da borave u adaptiranom prostoru u vrtiću ili školi za vreme raspusta.
„Analizirajući na koji način lokalna samouprava pomaže roditeljima u našoj zemlji, došli smo do zaključka da 78 odsto njih obezbeđuje finansijsku pomoć za rođenje deteta, međutim, čak 83 odsto opština ne daje finansijsku pomoć za polazak deteta u školu, a samo 13 odsto njih svojim zaposlenima omogućava klizno radno vreme. Preraspodelu radnog vremena tokom nedelje dozvoljava tek svaki šesti poslodavac, a mogućnost izbora smene na poslu nudi svega 13 odsto njih”, zaključila je Gordana Jordanovski.
Koordinatorka programa „Jednaki” i koautorka istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva Gordana Bjelobrk istakla je da je više od dve trećine roditelja reklo da bi im značio vrtić u okviru firme, veliki broj poslodavaca nije motivisan da izađe u susret ovom zahtevu.
– Veliki broj zaposlenih majki kaže da nisu napredovale u karijeri dok su deca bila mala, a rezultati ovog istraživanja potvrdili su tradicionalnu ulogu oca, koji se pretežno bavi profesionalnim obavezama, dok je briga o deci uglavnom majčin ’posao’, zbog čega su one opterećenije i kod kuće na poslu. Međutim, obradovalo nas je to što je svaki treći poslodavac izjavio da u njegovom preduzeću ima očeva koji su koristili odsustvo s posla zbog brige o detetu – u ranijim ispitivanjima svega 17 odsto očeva odsustvovalo je s posla iz tog razloga”, zaključila je Gordana Bjelobrk.
Autor: Katarina Đorđević
Izvor: Politika
Komentari 0