Foto: Canva
Za dete svaki dan je avantura. Kupovina jabuka, hleba u prodavnici, pranje automobila ili podizanje stvari sa hemijskog čišćenja može biti fantastična prilika za učenje novih reči.
Svake večeri pre spavanja razgovarajte o događajima proteklog dana. Rezimiranje dnevnih događaja može biti posebno korisno za roditelje jer pomaže da uhvate aktivnosti deteta.
Ako vaše dete govori još uvek u frazama od jedne ili dve reči, rečnik možete bogatiti postavljanjem konkretnijih pitanja.
Ako dete kaže da je bilo na igralištu, saznajte više o tome postavljanjem pitanja: Ko vas je odveo tamo? Sa kim si se igrao? Коju igru najviše volite? Postavite pitanja tako da onа zahtevaju više od odgovora da ili ne.
Pauzirajte tokom čitanja priče. Posle stotog čitanja „Crvenkape“, nemojte se iznenaditi ako je vaše dete zapamtilo priču. Evo načina da ga pustite da zasija i da uvežbava svoje verbalne veštine. Počnite čitati priču – ili bilo koju od njegovih omiljnenih recitacija – а zatim povremeno pauzirajte, tako da dete može popuniti praznine. Podstaknite ga ako je potrebno. Svaki put kada pročitate knjigu, pauzirajte na drugom mestu u priči тако da svaki put izgovara nove reči.
Igrajte se. Govoriti je beskrajno privlačno kada se to radi kroz igru. Mlađoj deci će se dopasti igrica pod nazivom „Šta je ovo?“ Kada ste u novom okruženju – kafiću, aerodromu, na pijaci, pitajte decu: „Šta je ovo?“. Izazivajte decu da dođu do tačnog imena. Da bi ga sprečili da postane frustrirano, počnite sa nabrajanjem – „maca, kolač – sigurna sam da znaš“. Onda svaki put u nekom trenutku završite nekom rečju koja nije očekivana. Ako ne zna, šapnite odgovor i pustite da samo kaže. Onda mu objasnite šta je i čemu služi predmet. („То је kišobran, nosimo ga kada pada kiša, štiti nas od kiše…“)
Starijoj deci treba ponuditi nešto složeniju igricu pod nazivom „Šta će se posle dogoditi?“ Počnite da pričate priču svom detetu i zamolite ga da vam kaže kako se priča završavа. Ako vaše dete nije dovoljno verbalno, možete mu pomoći postavljanjem nekoliko pitanja „Da li misliš da je pas pobegao?“, „Gde misliš da je pas otišao?“ ili „Ko je došao sa njim?“
Ćaskanje telefonom – većina dece fascinirana je telefonom mnogo pre nego što nauče da komuniciraju. Iskoristite tu fascinaciju za učenje novih reči. Kada vas prijatelji ili neko pozove, pustite dete da se javi. Zamolite pozivaoca da postavlja jednostavna pitanja. „Možeš li reći baki šta je danas bilo za ručak? Da li je bio krompir ili spanać? Da li se igraš medom ili kuvaš ručak.“
Ohrabrite dete da nastavi da govori čak i ako ne razumete ono što govori, slušajte ga, održavajte kontakt očima, pretpostavite šta je htelo da kaže, ponovite za njim u smislu potvrde pretpostavjeni odgovor. To će ga motivisati da nastavi da govori.
Čitajte svakodnevno, za manju decu koristite knjige sa što manje detalja, komentarišite slike, imenujte predmete. Ako vaše dete kaže za kucu „av av“, ponovite za njim i proširite rečenicu „jeste kuca laje, av av.“
Pevajte pesmice, pokazujte istovremeno „Ovako se ruke peru.. Kad si srećan..Ivin voz…“
Igrajte se igre sakrivanja. Pokažite igračku a zatim stavite u dzep i pitajte „Gde je auto otišao?“ Videćete koliko zabave ćete priuštiti detetu dok pokušava da nađe igračku.
Umesto da deci oduzimate plastične posude, kuhinjsku krpu, četku za kosu, pustite da se sa njima igraju, da kuvaju, hrane lutku, češljaju je. Razumevanje načina korišćenja predmeta koreliše sa sposobnošću deteta da koristi reč i izrazi ideje. Ono počinje da razmišlja o tome kako stvari rade i kakav će biti rezultat njegovih akcija.
Napisala: Tanja Timotić, defektolog-logoped
kontakt: 064 2630263
Komentari 0