Sedam saveta za roditelje dece predškolskog uzrasta

Tako roditelji često imaju osećaj da je njihov trud i napor da dete vaspitaju i pripreme za život potpuno uzaludan.

Zbog ovih razloga, roditelji bi pre svega trebali da imaju na umu da je dete predškolskog uzrasta i dalje nezrelo i malo, jer bi takav stav u velikoj meri doprineo sprečavanju roditeljskih grešaka. Jedan petogodišnjak ili šestogodišnjak još uvek nema kapaciteta da se nosi sa svojim osećanjima i sa mnogim zahtevima i zadacima na način kako bi to roditelji želeli.

Nije dovoljno kazati detetu kako nešto treba da uradi, već mu treba pokazati i objasniti postupno – kako, gde, zašto nešto treba da čini ili ne čini. Sa druge strane, obavezno treba podržati dete u brojnim pokušajima da ovlada nekom radnjom, jer mališan na ovom uzrastu uči mnoge veštine važne za kasnije samostalno funkcionisanje.

Besmisleno je tražiti od petogodišnjeg ili šestogodišnjeg deteta da bude previše odgovorno i da svaki put za sobom pokupi igračke nakon završene igre, da brže sastavlja slagalicu ili da se uvek samo seti da treba da opere zubepred spavanje. Pre polaska u predškolsko dete uči mnoge veštine, ima potrebu da se osamostaljuje i to obavezno treba podržati. Potrebno je detetu pokazati kako se šta radi, i to ne jednom ili dva puta, već 10-15 puta, i objasniti mu smireno da će svaki njegov naredni pokušaj biti bolji.

Važno je pomoći detetu da se razvija i da postane samostalno bez represije i potiskivanja njegove ličnosti. U narednim redovima navodimo sedam saveta za roditelje dece predškoskog uzrasta.

Ne radite umesto deteta ono što ono može da uradi samo

Iako je roditeljima u najvećem broju slučajeva lakše da začas pokupe igračke koje je dete razbacalo po sobi nego da se ubuđuju i da insistiraju na tome da dete pokupi igračke samo, usled čega se najčešće kod deteta javlja otpor i negodovanje – to je jedna velika roditeljska greška! U vaspitanju dece roditelji nikada ne bi trebali da idu linijom manjeg otpora.

Za vreme ručka mnogi roditelji hrane svoje petogodišnje ili šestogodišnje dete, jer na taj način ono brzo završi sa obrokom a i pojede svu hranu iz tanjira. I pored razumnih argumenata, ovakvim postupcima roditelji u stvari blokiraju razvoj detetove samostalnosti i uskraćuju mu mogućnost da usavršava svoje veštine.

Sa druge strane, deca su sklona da insistiraju da mnoge radnje urade samostalno i u tome ih treba nedvosmisleno podržati, naravno, ukoliko roditelj proceni da je to bezbedno za dete.

Ne žurite da pomognete detetu kod prvog neuspeha

Ne popravljajte linije koje je dete samo nacrtalo na papiru, one ne moraju i ne trebaju da budu savršene! Ne pomažite detetu prilikom sipanja soka u čašu, dopustite mu da samo to učini. Vremenom, dete će naučiti i kako da nacrta savršeno pravu liniju i kako da sipa sok u čašu bez ijedne prosute kapljice. Važno je da budete tu za dete i za njegova eventualna pitanja (kojih će sigurno biti), a da se istovremeno uzdržite od suvišnih komentara.

Poštujte Montesori pravilo: Ne popravljajte ono što je dete uradilo (napravilo)

Na primer, ako dete samo obriše sto nakon ručka, ono će naravno prvi put to uraditi onako kako ume, nespretno i nesavršeno. Ali dete će u tom trenutku biti ponosno na sebe i svoja postignuća!

Međutim, ako roditelji odmah požure da što pre poprave ono što je mališan uradio, pa dodatno izglancaju sto, onda roditelji detetu šalju poruku da ono nije dovoljno sposobno. Tako će dete naredni put očekivati od roditelja da pokupe i počiste sto umesto njega, plašeći se da će opet pogrešiti i biti ispravljano.

Dajte detetu priliku da ispravi svoju grešku

Kad god dete napravi neku štetu, pružite mu priliku da to popravi. Ako je, na primer, isprljalo pod bojama, dajte mu sunđer i vodu da samo obriše pod. Popravljajući nered koji je napravilo, dete shvata da dela imaju posledice sa kojima će samo morati da se nosi. U suprotnom slučaju, ljutnja roditelja i moguća kazna će uplašiti dete koje će se osećati krivim, ali ga nećete naučiti da ispravlja greške.

Uključite dete u kućne poslove

Pružite detetu priliku da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima koje odrasli sprovode u kući. Dozvolite mu da radi nešto jednostavno, poput zalivanja cveća, brisanja prašine, ređanja obuće u cipelarnik, postavljanja stola za ručavanje i sl. Na ovaj način detetu pomažete da gradi svoje samopouzdanje, da se oseća korisnim, punopravnim članom porodice.

Poštujte dnevni raspored aktivnosti

Deci je neophodna rutina, osećaj predvidljivosti i doslednosti. Onda kada znaju šta da očekuju, šta sledi dalje, deca lakše i prihvataju da obavljaju svoje zadatke, a pri tom se osećaju sigurno i bezbedno.

Koristite igru za komunikaciju sa detetom

Poznato je da dete najveći broj svojih veština uči kroz igru, te će tako, na primer, trogodišnjak lakše da se obuče ako mu u tome pomogne neki super heroj i sl. Ovde je neophodno da roditelji budu maštoviti, jer će to doprineti ublažavanju otpora deteta prema mnogim novim radnjama koje ga nužno očekuju u životu.