Pomozite detetu da se oslobodi treme i straha od završnih ispita

Strahuju od završnih testova, lome se oko izbora srednje škole, razmatraju rezervne opcije, a panika samo raste. Najgore od svega je što jedva da komuniciraju sa vama, a o iskrenim razgovorima o onome što ih zaista muči i plaši nema ni govora.

Iako je i vama teško, jer se radi o budućnosti vašeg malog maturanta, sebe morate da stavite u drugi plan i da pomognete detetu da što bolje i bezbolnije prođe kroz ono što ga čeka. Ne dozvolite da ga strahovi odvedu u anksioznost, jer se s njom neće lako i brzo izboriti.

Prema nekim istraživanjima, skoro svaki četvrti mali maturant jako teško podnosi sve što prethodi upisu u srednju školu, a to pritom ne zavisi od toga da li je reč o odlikašu ili detetu sa slabijim prosekom.

Najbolji učenici žele da upišu najbolje škole, u kojima je konkurencija izuzetno velika i jaka, što ih čini nervoznima, a isto važi i za đake koji će znatno zaostajati s brojem bodova, jer će se nadmetati sa vršnjacima sličnog uspeha. Zato je, savetuju psiholozi, važno da dete upis u gimnaziju ili srednju stručnu školu, šta god da je njegov izbor, ne doživi fatalistički jer će mu stav „Ili to ili ništa“ stvoriti dodatnu tenziju i stres.

Ako vaše dete postane previše uplašeno, malo je verovatno da će o tome hteti da razgovara s vama. Prvi upozoravajući znaci biće promene u njegovom ponašanju koje ukazuju na uznemirenost i nezadovoljstvo, a među njima su povlačenje, gubljenje interesovanja za stvari koje su mu ranije bile važne, glavobolja, umor, apatija, nesanica, promena apetita…

Čim primetite neki od ovih upozoravajućih signala, navedite dete da vam se otvori i da sa vama podeli ono što ga muči. Ako neželi da razgovara sa vama, uputite ga na neku drugu odraslu osobu kojoj veruje ili na školskog psihologa.

Psiholozi ističu da je najvažnije da vi kao roditelji ne stvarate dodatan pritisak i da detetu neprekidno ponavljate da neće biti smak sveta ako ne upiše školu koja mu je prvi izbor. Preostale dane do polaganja završnih ispita dete treba da provede u učenju, ali mora da ostavi dovoljno vremena za aktivnosti koje ga relaksiraju, bilo da je reč o druženju, sportu, igranju igrica ili nekoj drugoj aktivnosti.