Foto> Pixabay
Prema podacima iz poslednjeg mesečnog statističkog biltena, u periodu januar-oktobar 2018. broj razvedenih brakova povećan je za 33 odsto u odnosu na isti period 2017. U severnom delu Srbije povećan je za 27 odsto, a na jugu zemlje za čak 42 odsto. U istom periodu, broj razvedenih brakova na 1.000 sklopljenih povećan je sa 213,6 na 280,8, što znači da propada skoro svaki treći brak, piše „Kurir“.
Prava slika o bračnim brodolomima biće poznata kada statističari obrade podatke za novembar i decembar, kada je tradicionalno glavna sezona razvoda. Potpuni podaci za 2017. pokazuju da je prosečno trajanje razvedenog braka 13,4 godine, mada se najveći broj parova raziđe do četvrte godine zajedništva. Prosečna starost muškarca pri razvodu braka je 44 godine, a žene 40 godina, a polovina razvedenih ima jedno ili dvoje dece.
Iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu navode da se sve više gube razlike među polovima u razlozima za pokretanje razvoda.
Žene najčešće iniciraju razvod usled dugogodišnjeg trpljenja nekog oblika nasilja (psihičko, fizičko, ekonomsko, seksualno), kao i usled partnerovog konzumiranja alkohola, narkotika, kockanja, rasipništva, neurednog i neodgovornog načina života, isključenosti iz porodične organizacije života. Muškarci su skloniji da iniciraju razvod usled emotivnog zahlađenja, pronalaženja nove partnerke, neverstva supruge, lošeg raspoloženja žene i čestih svađa. Ono u čemu oba pola podjednako vide razlog za razvod braka tiče se nedostatka zajedništva, nedostatka privrženosti, nedostatka bliskosti, izostanka podrške, nejednakog podsticanja članova porodice i ličnog razvoja.
Povećanje broja razvoda prometili su i advokati porodičnog prava, koji ističu da je uzrok tome uzajamno zasićenje nakon deset godina braka, koje ne mogu da prebrode. Uglavnom je reč o emotivnom razilaženju, a mnogo manje su u pitanju finansijski razlozi“, kaže za „Kurir“ advokat Vladan Gotovac.
Njegov kolega, advokat Ivan Ninić, dodaje da se u praksi kao glavni razlozi za razvod navode nepremostive razlike u pogledu najosnovnijih pitanja – od zanimanja, mesta života, načina vaspitanja dece, do osnovnih dnevnih dužnosti.
„Kada supružnike pitate za razlog, oni odgovore ‘pa ja to nisam tako zamišljao’ ili ‘nije bilo tako na početku’. Živimo u epohi u kojoj svako hoće veći stepen slobode i smatra da ga brak u tome ograničava. A kao okidač za odluku o razvodu predstavlja prvi susret sa ozbiljnim problemima kao što su bolest, gubitak posla, gubitak stana ili želja da se promeni zemlja stanovanja“, ukazuje Ninić.
Psihoterapeut: Rešite probleme, ne brak
Klinički psiholog i porodični terapeut Branislava Pavlović objašnjava da supružnici sada imaju mnogo veća očekivanja jedno od drugog nego u prošlim decenijama, kada su ih spajali ekonomski razlozi i stvaranje potomstva.
„Drugi razlog učestalosti razvoda jeste taj što to više nije stigma, ne smatra se patologijom braka, a treći razlog je u razočaranju partnera, kao posebna faza braka, koja ako se prebrodi, partneri mogu da dožive pravu, dugovečnu ljubav. Treba biti svestan da brak zahteva ogromni trud na svakodnevnom nivou, a bračnu krizu treba iskoristiti za rešavanje problema, a ne odmah pribegavati razvodu.
Komentari 0