Foto: Pixabay
Ali šta stvarno pomaže? Kako ubediti dete da će stvarno sve biti u redu iako ono sada ne misli tako.
Evo rečenica koje pomažu:
Koliko je velika tvoja briga?”
Pomozite detetu da iskaže rečima veličinu svoje brige. Tako ćete bolje znati šta oseća. Može da pokaže rukama, da crta liniju ili krug na papiru (najmanji, srednji i najveći od koga treba da izabere onaj koji odgovara “veličini” njegove brige).
“Da li možeš da nacrtaš tvoju brigu?”
Mala deca ne umeju da iskažu svoja osećanja rečima. Podstaknite ih zato da svoje brige prenesu na papir putem crteža. Na kraju možete porazgovarati o tome što je dete nacrtalo i postavljati mu pitanja koja će polako dovesti do boljeg objašnjenja. Na primer, “Baš je sve crveno. Zašto baš ta boja?” i sl.
“Hajde da promenimo kraj.”
Pomozite detetu da primeti da kraj priče ne mora da bude strašan. Neka vam ispriča čega se plaši ali tako da izostavi kraj i dozvoli vam da zajedno osmislite nekoliko različitih mogućnosti umesto toga što njega u stvari plaši. Neki mogu biti potpuno smešni i luckasti, ali mora da postoji i onaj realan koji će detetu pomoći da na stvari gleda drugačije. Cilj je da nađete način da dete pobedi svoj strah samopuzdanjem.
“Šta još znaš o … (bilo šta čega se vaše dete plaši)?”
Ako se vaše dete plaši grmljavine, jakog vetra, liftova ili bilo čega drugog što može da sretne svakodnevno pomoćiće mu znanje. Saznajte zato više o tome od čega se plaši iz knjiga, sa interneta i sl. Nađite odgovore na pitanje koliko često se ljudi plaše toga i šta treba raditi da biste bili bezbedni.
“Mama/tata je tu i sad si siguran/a.”
Uplašeno i zabrinuto dete vidi stvari potpuno drugačije nego kada je smireno. Ove reči će mu pomoći da se oseti sigurno jer zna da je pored njega neko od roditelja. Ova rečenica može odlično da posluži u velikom broju situacija kada mislite da vas dete uopšte ne čuje od briga, straha, suza i sl.
Komentari 0