Nedavna studija o telesnom kažnjavanju pokazala je da roditelji svoju decu tuku češće nego što se mislilo. Što je najvažnije, ova studija je pokazala da je fizičko kažnjavanje nedelotvorna metoda odgajanja.

Budući da je 73% dece, nakon što su dobila po zadnjici, čekalo manje od 10 minuta da bi ponovilo svoj bezobrazluk, ova studija je potvrdila da batine nisu baš najefikasniji način za disciplinovanje.

„Mnogi roditelji reaguju na loše ponašanje svoje dece tako što im oduzimaju igračke, uskraćuju im druženja i šalju ih u ćošak. Ali, za decu jake volje, kakva sam bila ja, nijedna od ovih metoda nije delovala“, priča Reni Vilijams u autorskom tekstu objavljenom u Washington Post-u.

Kao i mnoga deca sa sindromom nedostatka pažnje, Reni je bila dete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo joj je potrebno da se nečim zaokupira.

„Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezultate i dugoročno mi doneo dobrobit“, piše ona.

Budući da joj je otac bio visoki stručni vojni veteran i hirurg, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrebi neke neuobičajene taktike u odgajanju.

„Nisam baš bila srećna što sam jedina petogodišnjakinja koja je imala inspekcije sobe i koja je morala sve svoje igračke da složi pre nego što se izađe da se igra napolje“, kaže Vilijams. „Međutim, to što me je terao da čitam enciklopediju svaki put kad bih počela da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.“

Strogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao: „Nauči sve o tome, pa ću te kasnije ispitati“. Ovo je bila kazna u smislu da je morala odmah da prekine šta je radila, ali je cilj kazne bio da je zaokupi i pruži joj mentalni izazov.

I delovalo je. Osim što joj je pomogao da promeni ponašanje, tatina metoda naučila ju je da, kad god joj je dosadno, uzme knjigu u ruke. To je, naravno, bivalo često i metoda je delovala. Postala je advokatica i spisateljica sa mnogo „enciklopedijskog“ znanja.

Još jedna dobra strana ovakve kazne, primećuje Reni, je to što dete ima kontrolu nad svojom situacijom, jer je na njemu da odredi koliko će trajati izvršenje zadatka.

Današnjim roditeljima Reni daje nekoliko ideja kako ovu metodu da primeni na modernu decu:

– Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka.

– Dodelite im zadatak poput: „Pročitaj nešto o psima i nauči da mi nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.“

– Dajte im izazov u vidu pitanja: Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?“

Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete decu od lošeg ponašanja, ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka, zaključuje Reni Vilijams.