Kako nastaje pneumonija?
Infekcija pluća nastaje kada neki od mikroorganizama u velikom broju stigne u fino plućno tkivo i tamo počne da se razmnožava. Organizam vidi da je potrebna akcija i pokušava da pobedi neželjene napadače. Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih ćelija u plućima je zapaljenje. Ono neumitno dovodi do oštećenja delova plućnog tkiva jer se u ovom »ratu« oslobađaju brojne hemijske supstance koje nikako nisu zdrave za prefinjeno plućno tkivo deteta.
Kada su delići upaljenog tkiva „razbacani“ po plućima – to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se zove lobarna ili segmentna pneumonija.
Koji su najčešći prouzrokovači?
Upalu pluća obično uzrokuju virusi i bakterije, daleko ređe gljivice i paraziti.
Tip mikroorganizma – pruzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i trenutne epidemiološke situacije (pregled aktuelnih virusa i bakterija u odgovarajućem vremenskom periodu).
*Kod novorođenih beba najčešće se radi o bakterijama koje dete „pokupi“ tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada se radi o veoma teškim infekcijama jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često, a iako se desi, lečenje se isključivo sprovodi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama koje imaju odeljenje za lečenje novorođenčadi. Zato se ovoga puta nećemo detaljnije zadržavati na ovom problemu.
*Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije, a u jesenjim i zimskim, naravno, virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko jer i kada se radi o virusnim pneumonijama one se leče antibioticima!
Ovo je samo prividno odstupanje od pravila da se virusi ne leče antibiotikom. Antibiotici su obavezni jer iako je prvo virus napao pluća, UVEK se na oštećenim plućima razvije i bakterijska infekcija. Dakle, posle virusa u plućima OBAVEZNO dolazi i bakterija, pa je i antibiotska terapija zapaljenja pluća obavezna! Čak iako bakterija ne stigne u pluća spolja, postoje bakterije koje normalno žive u plućima, i ne prave nikakve probleme u normalnim okolnostima. Ali kada virus ošteti plućno tkivo ove bakterije prodiru u dubinu parenhima gde mogu napraviti velike probleme. Nećemo zamarati mame i tate kako se zovu bakterije koje »vole« dečja pluća. Njihova imena, a naročito prezimena su veoma komplikovana, a ima nekih koje traže da se jezik polomi kada o njima razgovaramo.
Kako se stiže do tačne dijagnoze?
Jedino pregled pedijatra može da dovede do prave dijagnoze!
Neke tegobe kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, neka deca nemaju ovako markantne simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.
Veoma česta pojava da se detetovo stanje posle nekoliko dana od početka obične prehlade „pogorša“ – umesto da potpuno ozdravi ponovo dobije temperaturu i počne da kašlje. To su situacije kada obavezno treba pregledati mališana i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća.
Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je tačno mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali one se ne rade bez preke potrebe.
Komentari 0