Kako pobediti strah od mraka?

Strah od mraka je jedan od najčešćih strahova kod dece i spada u prirodne faze razvoja kroz koje mališani prolaze. Specifičan je po tome što se često zadržava i do odraslog doba. Deca koja se boje da budu sama noću se ne plaše mraka kao takvog, nego izmišljenih opasnosti koje iz njega mogu da vrebaju.

Iako se neka deca plaše mraka od samog rođenja, strah od mraka je najveći kod mališana kada napune dve ili tri godine. U tom uzrastu, deca  imaju bujnu maštu, ali nisu dovoljno zrela da razdvoje fantaziju od stvarnosti. Ne umeju da skrenu pažnju sa „strašnih misli“, ali se ne plaše mraka samog po sebi.

Senka u tamnom uglu sobe, u mašti malog deteta, postaje opasno čudovište

Prvi korak da pomognete detetu da prestane da se plaši da bude samo noću je da ga uverite da je neko od odraslih uvek u blizini. Probajte da od deteta saznate koja je skrivena opasnost koja ga čeka u mraku i zbog čega je se toliko plaši.

Iako se bebe ne plaše mraka, dobra je ideja da im pronađete “čuvara” kada su još sasvim male. Tako će imati prilike da odrastaju uz njega, steknu poverenje i zavole igračku koja će im kasnije pružiti sigurnost i utehu.

Mnogi roditelji navikavaju decu koja se plaše mraka da spavaju sa otvorenim vratima u sobi i svetlom u predsoblju, ili čak drže uključenu neku vrstu lampe u sobi u kojoj dete spava. To nije dobra ideja, jer se pri svetlosti smanjuje lučenje melatonona – hormona zaslužnog za dobar san. Iz tog razloga, pedijatri savetuju spavanje u mraku.

Svetlo ima smirujući efekat na decu koja se plaše mraka samo ako je blago i prilagođeno spavanju. Noćna lampa koju izaberete može samo da doda blago osvetljenje, ili da projektuje sazvežđa ili talase na plafonu sobe, kako bi se dete zabavilo i lakše zaspalo.

Prvi zvuk sa kojim se beba susreće, još dok je u stomaku, je kucanje maminog srca. Zbog toga su igračke koje simuliraju otkucaje vrlo efikasne za lakše uspavljivanje i smanjenje straha od mraka.

Smirujući zvuci prirode takođe su dobri za uspavljivanje i dece i odraslih. Prolećna kiša, talasi okeana ili pesma kitova imaju opuštajući efekat, a istovremeno pomažu detetu da zaboravi da je samo u sobi.