U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije. Trenutno je svaka peta osoba gojazna a predviđanja su da će do 2030. godine čak svaki drugi Evropljanin biti gojazan. Brojke postaju još alarmantnije kada se imaju u vidu komplikacije koje gojaznost sa sobom nosi, poput obolevanja od dijabetesa tipa 2 u čak 80 odsto slučajeva. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svaki gojazan muškarac ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti od njegovog vršnjaka koji nije gojazan, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći 30 puta.
“Ne samo da su podaci pokazali da smo sve gojazniji, da se naša telesna masa povećava, da se broj gojaznih osoba u svetu povećava, već brine jedan drugi podatak – postali smo sve teži ali i širi. Šta to znači? To znači da je sve veća količina intra-abdominalnog masnog tkiva koje se nalazi oko unutrašnjih organa u predelu trbuha, a ono je direktno odgovorno za pojavu brojnih komplikacija koje vode ka ubrzanoj arterosklerozi, nastanku kardiovaskularnih bolesti ali istovremeno i pojavi tipa 2 šećerne bolesti”, upozorava prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine.
Dok uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tip 2, posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica gojaznih, a time i dijabetičara, sve više pomera prema mlađim generacijama.
“Podaci pokazuju da je u Evropi svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u svom budućem životu oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Tako smo došli i do jednog apsurda koji kaže da, ukoliko nešto ne učinimo, odnosno ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji”, objašnjava prof. dr Edita Stokić.
Razlog za epidemiju gojaznih endokrinolozi nalaze u produktima 21.veka koji je servirao pregršt brze hrane i brojna prevozna sredstva, liftove, pokretne stepenice, zatim televiziju, igrice i druge moderne tehnologije, a sve to zajedno nas je udaljilo od svakodnevnih fizičkih aktivnosti i potrošnje kalorija. Doktorka Edita Stokić ističe da je prevencijom gojaznosti, koja se zasniva na pravilnoj ishrani i redovnim fizičkim aktivnostima, moguće sprečiti i odložiti nastanak dijabetesa tipa 2. Ukoliko do gojaznosti ipak dođe, ona se leči dijetskom ishranom, povećanjem energetske potrošnje, medikamentima i hirurški, što značajno dalje utiče i na prevenciju dijabetesa tipa 2 ili njegovu progresiju i komplikacije.
Doktorka Edita savetuje da tokom ovih slavskih i prazničnih dana kalkulišemo sa hranom, da budemo umereni i ne prejedamo se, da jedemo manje parčiće i kad god možemo zamenimo visokokalorične namirnice onim manje energetske vrednosti, i što je najvažnije da se mnogo više krećemo.
Komentari 0