Na žalost, tolerisanje ponašanja koja zaslužuju isključivo i samo “NE” postalo je deo našeg svakodnevnog ponašanja u tolikoj meri, da ih više i ne primećujemo. „NE, neću, ne dam, ne može…“ nisu uvek ružne reči kako smo navikli ili vaspitani da o tome mislimo. Podrazumeva se da ovde nije reč o onim prkosnim, hirovitim NE, već o argumentovanim i racionalnim, kojima pokazujemo otpor ili neslaganje sa situacijama u kojima se osećamo ugroženi ili povređivani.
Uostalom, preispitajte se. Da li vam se dogodilo da u nekom telefonskom razgovoru strpljivo slušate razne nevažne besmislice svog sagovornika, uprkos svom umoru, samo zato što ne znate kako da ovaj razgovor prekinete?
Ili da ćutke ispunjavate različite, ponekad sasvim nepravedne zahteve svog šefa, muža, pa čak i deteta? Imate svoje razloge za takvo ponašanje. Možda je vaš prioritet “mir u kući”, (pa i po cenu nemira u vama), ili vam je tako u tom trenutku lakše, ili, pak, strahujete da će posledice vašeg “NE” biti velike. Međutim, stvarne posledice vašeg prećutkivanja ćete zateći tamo, gde ih najmanje očekujete. Vaše zdravlje i imunitet će vremenom oslabiti. Stresovi će se nagomilati, jer ćete neprestanim prećutkivanjem (“ćutanje znači odobravanje”) davati “zeleno svetlo” svojoj okolini da nastavi da se ponaša na isti način.
Jedan od bitnijih razloga da savladate veštinu izgovaranja reči “NE” i pratećeg ponašanja jeste da biste to znanje mogli da prenesete na svoje dete.
-
Ne prezaštićujete svoju decu
To nije dobro za njih. Mislimo da našoj deci nikada neće biti potrebna verbalna samoodbrana. Kao da se »loše« stvari uvek dešavaju nekom drugom, kao da to »drugo dete« nije dete naših prijatelja, komšija, rođaka… naše dete. Dete koje je dobilo više činjeničnih informacija će praviti ispravne, logične izbore i donositi odluke, zasnovane na tim informacijama.
-
“NE” nije uvek ružna reč
Deca, koja prihvate da je „NE” ružna reč koja se ne govori odraslima, ne koriste je ni sa vršnjacima. Upravo zato, mnogi roditelji u situaciji kada im dete, dok se igra u parku uzbuđeno pritrči, žaleći se kako ga je neko drugo dete uvredilo, udarilo – kažu: „Pa, odbrani se“ ili „Zašto mu nisi rekao da to ne sme da radi? “ Međutim, kako dete može da se odbrani, ako je naučeno da je reč „NE“ ružna, ako to ne sme da izgovori ni vama jer je njeno izgovaranje neprihvatljivo? Da li to znači da bi vršnjacima smelo i trebalo da se odupre, jer je to očekivano i podržavano, ali u slučaju odraslih nikako i nikada?
-
Pravo na “NE”
Vaše dete, baš kao i vi, ima pravo na svoje mišljenje. Postoje mnoga različita “NE”, za različite situacije. Neka od ovih “NE” su obavezna, neka moguća, neka “NE” se izražavaju odlaženjem iz situacije, neka prijavljivanjem situacije nekom odraslom… Sva ova različita “NE” vaše dete mora da poznaje. Neophodno je da dete ume da ih i verbalno i neverbalno koristi, jer je to način suprotstavljanja, odupiranju onima čija nas ponašanja povređuju.
Osim toga, NE je kod dece važno sredstvo za razvijanje ličnosti. Tek kada dobije dozvolu da svoje neslaganje s nekim ili nečim otvoreno pokaže dete stiče mogućnost za razvoj svog samopouzdanja, kao i osećanje da barem deo onoga što mu se događa, zavisi isključivo od njega samog.
Autor: Jelena Holcer
Izvor: Roditeljstvo novog doba
Komentari 0