Da kojim slučajem Denis Napast, nestašni strip junak, danas odrasta negde u Srbiji, zabrinuti roditelji bi ga poveli kod psihologa koji bi mu lako udelio dijagnozu hiperaktivnog deteta sa poremećajem pažnje.
Ne bi mnogo bolje prošli ni mnogi drugi strip junaci na kojima su odrastale generacije dece u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Ponašanje Mornara Popaja bez sumnje je nasilničko, kao kod nekog viđenijeg zaštićenog svedoka. Skoro da nema strip avanture gde on problem ne rešava pesnicama i čim pojede spanać – nekog prebije, a najčešće Badžu. Odnos prema Olivi je posesivan i bolesno ljubomoran. Pa, koja bi živela sa njim?
Nekada dobroćudni Hogar Strašni bio bi izopšten kao primitivac koji uporno krši rodnu ravnopravnost jer je ponašanje prema njegovoj ženi Helgi društveno neprihvatljivo. Ono što iz stripa u strip Hogar čini Ediju je čist primer mobinga. Da i ne pominjemo očigledan problem sa konzumiranjem alkohola, koji ovaj Viking ignoriše, a poznato je da alkoholizam rastura i čoveka i porodicu.
Nebojša Jovanović: Vaspitavaju decu da agresije uopšte nema, pa onda ispliva u težem vidu – kao oblik torture ili mučenja.
Na kakvim su to, reklo bi se, agresivnim strip junacima odrastale generacije?
– Agresivnost sama po sebi nije zlo. Umesto da decu uče da na konstruktivan način usmere agresiju, danas ih i kroz stripove ili crtane filmove vaspitavaju da je uopšte nema, pa onda ispliva u težem vidu – kao oblik torture ili mučenja. Svedoci smo toga kad gledamo snimke na Jutjubu ili, još strašnije – događaje gde su akteri deca. Nekad je bilo normalno da u školskom dvorištu bude gurkanja, a u pokušajima da se potisne normalna dečja agresija, ona je zabranjivana, ali se razvila u nekom drugom, težem obliku. Svi ti likovi iz stripova ili crtanih filmova su u suštini dobroćudni. Istina, ima nestašluka, ali to su realne životne priče, sa pozitivnim ishodima – kaže psihoterapeut Nebojša Jovanović, koji primećuje da je agresivnost kod dece i mladih i poželjna, recimo u sportu.
Komentari 0