Šta raditi kada dete „zaradi“ crevnu infekciju?

Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog

Gastrointestinale – «crevne» infekcije se najčešće javljaju u periodu od kraja proleća do početka jeseni. Naravno, ovo ne znači da se ne mogu javiti u bilo koje  doba godine. Budući da se prenose prljavim rukama («fekooralnim» putem), sa pravom se nazivaju bolestima prljavih ruku.

Najčešći uzročnici akutnih gastrointestinalnih infekcija su virusi – sa podjednakom učestalošću se javljaju kod dece u kolektivima, kao i van njih. Put prenošenja ovih infekcija su prljave ruke, dakle nedovoljna higijena, dok se ređe pojavljuju u formi mini epidemija, sekundarnom kontaminacijom hrane ili napitaka. Crevne infekcije uzrokovane bakterijama imaju veći epidemiološki značaj s obzirom da, kao osnovni izvor infekcije, po pravilu mogu da se otkriju neispravne namirnice.

Simptomi crevnih infekcija

Simptomi crevnih infekcija su tipični: dete se, najpre, žali na bolove u trbuhu, nalik na grčeve, nema apetit, ponekad je prisutna povišena telesna temperatura. Osnovni simptomi su, ipak, vezani za funkciju crevnog sistema: dominira učestalo povraćanje, sa smanjenim podnošenjem unosa hrane i tečnosti, kao i dijareja (proliv). Simptomi su akutni, naglo nastaju i za kratko vreme se razvija kompletna klinička slika.

Hronična, duža pojava povraćanja i proliva (duža od dve nedelje, u kontinuitetu) obično ukazuje na oboljenja crevnog sistema druge etiologije (porekla), ili na oboljenja drugih sistema, što zahteva posebnu pažnju lekara. Budući da se većina virusnih infekcija ponaša kao «sistemske infekcije», tokom akutne faze su mogući i drugi simptomi: glavobolja, malaksalost, bolovi u ždrelu i drugi simptomi lokalizovani u gornjim respiratornim partijama, kao i bolovi u mišićima.

Borba protiv crevnih infekcija se vodi na «nekoliko frontova»:

1. Borba protiv povišene telesne temperature

Podrazumeva upotrebu antipiretika. Put njihove primene (peroralni ili rektalni) diktiraju dominirajući simptomi (da li postoji povraćanje ili proliv).

2. Nadoknada tečnosti

Osnovna je prevencija ozbiljne komplikacije – dehidracije (gubitka tečnosti). Svako dete, uzimajući u obzir uzrast i telesnu težinu, ima jasno definisane dnevne potrebe za tečnošću, radi optimalnog funkcionisanja svih ćelija. U slučaju ozbiljnog deficita tečnosti, ugrožen je rad svih ćelija, kao i organa. Tokom akutnih bolesti kod kojih, pored otežanog unosa tečnosti postoje i stalni, obilni gubici – dečji organizam može za relativno kratko vreme da dođe u stanje ozbiljnog deficita. Nadoknada tečnosti je u neposrednoj vezi sa sledećim poljima «borbe».

Rastvori za rehidraciju

Koji rastvor za rehidraciju izabrati? Pored komercijalnih preparata, koji mogu da se nabave u svakoj apoteci, moguća kombinacija  obuhvata zaslađene rastvore, prvenstveno čaj (zbog unosa šećera kao energenta), u kombinaciji sa blagim slanim rastvorom (industrijska supa), radi unosa natrijuma. Komercijalni preparati sadrže odgovarajuću količinu šećera i elektrolita – pa, ako se oni primenjuju, sa njima nije potrebno ništa kombinovati.

3. Zaustavljanje povraćanja

Specifičan lek kojim bi se naglo prekinulo ponavljano povraćanje uzrokovano crevnom infekcijom – ne postoji, bar ne u pedijatrijskoj praksi. Zlatno pravilo kaže da, ukoliko situacija dozvoljava, povraćanje ništa ne zaustavlja tako efikasno kao obustava unosa tečnosti i čvrste hrane. Naravno, okolnosti razvoja bolesti ponekad ne dozvoljavaju ovu meru. Što je dete mlađe, a gubici tečnosti veći, rizik ozbiljne dehidracije je veći. Vreme u kome možemo da sprovodimo obustavu unosa je kraće ili, pak, ne postoji.

4. Zaustavljanje proliva

Dečji prolivi se ne leče antibioticima, osim u retkim situacijama (uzrast deteta ispod tri meseca, znaci sistemske bakterijske infekcije, neke hronične bolesti dece, dokazana infekcija Campylobacter jejuni). Ovo pravilo važi za sve virusne i skoro sve bakterijske prolive.

Osnova zaustavljanja proliva je rigorozna dijeta, koje se treba striktno pridržavati: iz ishrane, do stabilizacije stolice po pitanju učestalosti i konzistencije, treba izbaciti mleko i mlečne proizvode, jaja, teško svarljivo povrće, sveže voće (osim banane) i sokove, svu masnu hranu, uključujući i crveno meso. Pored tečnosti, može da se uzima bareno povrće bogato ugljenim hidratima (pirinač, krompir, šargarepa), bareno belo meso, ugljeni hidrati u drugim oblicima (keks, dvopek). Mere restrikcije u ishrani ograničavaju problem varenja i resorpcije hrane – kao generatora dijareje.

Na sekretornu komponentu može da se utiče osmotskim antidijaroicima (uglavnom kod veće dece), a na zapaljensku – nekim od probiotičkih preparata. Oni ne zaustavljaju proliv, ali doprinose obnovi normalne crevne flore. Takođe, smatra se da pomažu i svojim lokalnim antizapaljenskim efektima. Dijetu, kao osnovu lečenja, treba sprovoditi dosledno i potpuno – do formiranja stolice, a zatim postepeno uvoditi raznovrsnu hranu. Mogućnost sekundarnih problema sa obradom hrane je najveća kada je u pitanju sveže mleko, i to treba imati na umu.