– Naš đaci dobijaju peticu ako nabubaju kolika je visina neke planine ili koliko tona uglja proizvede Poljska, a onda iz škole izađu i ne znaju ni šta znače podaci koje su učili napamet niti kako da ih primeni u praksi. Neophodno je prestati sa insistiranjem na faktografskom pamćenju – priča za “Blic” Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu.
Krivica se ne sme svaliti samo na nastavnike.
– Obrazovanje nastavnika je ključan faktor kvaliteta obrazovanja i ono što prvo treba menjati, ali je ceo sistem na čelu sa Ministarstvom prosvete inertan i odupire se promenama – kaže prof. dr Vlastimir Matejić, jedan od autora Strategije obrazovanja.
Reproduktivno sticanje znanja iliti bubanje je najniži nivo učenja kojim ugrožavamo celu državu, jer stvaramo generacije funkcionalno nepismenih građana – upozorava Ranko Rajović, osnivač Mense u Srbiji i saradnik Unicefa za obrazovanje.
– Prvi problem je nedostatak stimulacija u ranom detinjstvu, drugi je bubanje koje je kontraproduktivno, a treći problem je propitivanje koje traži reprodukciju činjenica. Ovakvo obrazovanje ne podstiče darovitu decu koja treba da budu budućnost cele zemlje – zaključuje Rajović.
Milorad Antić iz foruma srednjih stručnih škola kaže da je PISA pokazala kako se ocene se masovno poklanjaju i da je to kontraproduktivno.
Izvor: Blic
Komentari 0