Mesečarenje dece

Hodanje u snu, poznato i kao somnabulizam, više je od samog hodanja. Mesečarenje obuhvata čitav niz aktivnosti. Od bezazlenih, kao što je sedenje, do potencijalno opasnih (izlaženje iz kuće), pa do neprijatnih (dete može da se upiški u ormanu ili hodniku). Bez obzira šta mališan radi za vreme mesečarenja, malo je verovatno da će se sećati da je to ikada radio.
Tokom spavanja, ljudski mozak prolazi kroz pet faza sna: jedan, dva, tri, četiri i REM (rapid eye movement). Sve te faze zajedno čine ciklus spavanja. Jedan kompletan ciklus traje od 90 do 100 minuta. U toku prosečnog noćnog spavanja, prolazimo kroz četiri do pet ciklusa. Iako je moguće da se dogodi i u fazama lakog sna, mesečarenje se obično događa u dubljem snu, u fazama tri i četiri. Tokom tih faza, teže je probuditi osobu iz sna, a ako se i probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca najčešće hodaju u snu sat ili dva nakon što su zaspala, a mogu da hodaju «okolo» pet do 20 minuta.

Šta je uzrok mesečarenja?

Mesečarenje je učestalije kod dece nego kod odraslih i obično prestaje u uzrastu adolescenta. Može da bude i nasledno, tako da ako ste vi ili vaš suprug nekada hodali u snu, postoji mogućnost da će i vaše dete da mesečari.

Ostali uzroci mogu da budu:
– nesanica ili umor
– prekinut san
– bolest ili povišena temperatura
– neki lekovi
– stres (mesečarenje je retko uzrokovano emotivnim ili psihološkim problemom).

Oči mesečara su otvorene, ali oni ne vide na isti način kao i kada su budni, pa često misle da su u drugoj prostoriji, ili na potpuno drugom mestu.

Ponekad uz mesečarenje mogu da se jave i sledeća stanja:
– apnea kod spavanja (kratke pauze u disanju tokom spavanja)
– mokrenje u krevet (enuresis)
– noćne more

Da li je mesečarenje štetno?

Većina onih koji mesečare, ne rade to previše često, tako da njihove noćne šetnje i ne predstavljaju neki ozbiljan problem. Međutim, epizode mesečarenja mogu da postanu opasne ako su učestale i intenzivne. Zašto? Zato što dete koje mesečari nije budno i možda neće biti svesno toga šta radi – kao što je, na primer, silaženje stepenicama ili otvaranje prozora.

Mesečarenje nije znak da postoji neki emotivni ili psihološki problem sa detetom. Ono ne izaziva emotivnu štetu. Mesečari se, uglavnom, sami vraćaju u krevet i, po pravilu, ne sećaju se svog noćnog izleta.

Kako obezbediti dete od povređivanja?

Iako je mesečarenje bezopasno samo po sebi, treba preduzeti sve mere kako bi se predupredilo da dete padne, udari u nešto, izađe kroz ulazna vrata, i slično. Evo nekih preporuka:
– Ne budite dete, jer to može da ga uplaši. Umesto toga, pokušajte da ga nežno odvete do kreveta.
– Zaključajte vrata i zatvorite prozore – ne samo u dečjoj sobi, već u svim prostorijama. Razmislite o specijalnim bravama. Ako se radi o odrasloj deci, sposobnoj za vožnju, držite ključeve od automobila na sigurnom.
– Mesečari nikako ne treba da spavaju u krevetu na sprat.
– Uklonite oštre i lomljive predmete u blizini dečjeg kreveta.
– Opasne predmete držite van domašaja dece.
– Uklonite prepreke iz dečje sobe i stana, kako biste predupredili spoticanje.

Šta još možete da učinite?

Ako mesečarenje nije učestalo i vaše dete ne dolazi u opasne situacije, nema razloga za posebnim tretmanom. Međutim, ako je mesečarenje često, ili se nastavi i u adolescentno doba, tražite savet pedijatra. Za decu koja često hodaju u snu, lekar će da preporuči terapiju buđenja po rasporedu. To dovoljno prekida cikluse sna i na taj način prekida mesečarenje. U ređim situacijama, lekar može da prepiše lek, kao pomoć za detetov san.

Važno je da, kada vaše dete krene u šetnju usred noći, ne paničite. Jednostavno ga odvedite nazad u krevet. Ujutru popričajte o noćnim dešavanjima i nasmejte se zajedno njegovoj «avanturi».

Simptomi mesečarenja

Najvidljiviji znak je ustajanje iz kreveta i hodanje u snu. Međutim, mesečari ponekad:
– pričaju u snu
– teško ih je probuditi
– izgledaju omamljeno
– ne odgovaraju na pitanja
– sede u krevetu i ponavljaju određene radnje, na primer: trljaju oči ili se igraju pidžamom

Još neki predlozi koji mogu da pomognu

* Pre spavanja, dete može da se opušta uz laganu muziku.
* Ustanovite raspored dnevnog i noćnog spavanja i striktno ga se pridržavajte.
* Dobro je da dete ide ranije na spavanje i tako izbegne premorenost.
* Dete ne treba da pije previše tečnosti pre spavanja.
* Buku svedite na minimum dok dete pokušava da zaspi.