Foto: Freepik
Ne zaboravite na ljubav!
U prevelikom razmatranju vaspitnih mera zaboravi se na ljubav. A bez ljubavi nema kontakta. Tako je najveći deo pažnje potrebno investirati u ljubav i kontakt. Kontakt treba biti bogat pozitivnim davanjima, pažnjom, podrškom, dodirom, sa što više autentičnih i realističnih potvrda i pohvala. Zabava sa mališanima je takođe neophodna i ona učvršćuje kontakt.
Zajedničkih aktivnosti bi trebalo da bude što više. Uključenost i zainteresovanost oba roditelja od izuzetnog je značaja. Razumevanje i razmišljanje o detetovim potrebama dobar je put u kreiranju dobrog kontakta.
Od roditelja se očekuje da razumeju potrebe deteta, nikako obratno. I da ih adekvatno zadovolje. Ne može se preterati sa puno ljubavi i pažnje. Naravno da su u priči i postavljanje granica i zahtevi za korekciju ponašanja. Ali granice je dobro postavljati otvoreno i saosjećajno, jer će tako biti razumljivije drugoj strani, pa samim tim i uspešnije.
A korekcije se uvek odnose na ponašanje. Potrebno je da roditeljski zahtevi budu afirmativni, pa je mnogo bolje reći detetu Uradi .., Budi .., Dobro je da., Nego Nemoj .., Ne budi …, Nije dobro da …
Iz negativnih poruka deca dobijaju zabrane i blokade, a iz afirmativnih uče kako da koriguju ponašanje i budu bolji. U transakcionoj analizi volimo reći: „na jedno Ne, neka budu minimum 2 Da. Broj dobijenih Da i broj dobijenih Ne u detinjstvu, u direktnoj su korelaciji sa tim da li će dete da formira pozitivistički životni stil ili negativistički.
Roditelji, deca vas vide
Roditelji moraju biti primer i dobar model ponašanja. Dvostruke i kontradiktorne poruke utiču zbunjujuće i loše na decu. Na primer, roditelj pušač koji zahteva od deteta da ne puši, teško da će biti od autoriteta. Ili zahtev roditelja da dete čita lektiru, a pri tom on gotovo nikad nije viđen sa knjigom u rukama, teško će naići na odobravanje. Dakle, u odnos sa decom, treba računati i rad na sebi, jer deca to vide i vole roditelje koji su uspešni i idu napred.
Pošten odnos, bez inaćenja
U ambijentu pozitivnih potvrda, davanja, zabave, zainteresovanosti, deca psihološki rastu i napreduju. Iz tako dobro stvorenog kontakta i odnosa, dete će lakše i radije prihvatati korektivna uputstva. Imaće bazično poverenje da je to za njegovo dobro, a ne da je to roditeljska strogoća ili inat. Šta je dublji i iskreniji odnos sa detetom u kojem ima puno ljubavi i poverenja, to je manja potreba za korekcijom i disciplinovanje. Dakle, fokusirati se na ljubav, snagu, kreativnost, doslednost, strpljenje – jer su put do dobrog kontakta.
Iz zone dobrog kontakta kreću funkcionalni pravci, bez njega uglavnom disfunkcionalna i pasivna ponašanja.
Napisao: Žarko Ivanović, psiholog
Izvor: Vijesti
Komentari 0