Da, sve su to moja deca!

Napisala: Milena Kostić, autor bloga  Mama iz magareće klupe

Danas je nekako normalno da vas svako saleće sa pitanjima i davanjem mišljenja koja zadiru u vašu privatnost.

Kao neko ko trenutno šeta svoje četvrto čedo u stomaku, ono sa čim se najčešće susrećem je izražavanje neverice kad nas vide sa toliko klinaca.

“Jesu li to sve vaša deca?”

Pitanje koje uvek podstakne da dobijem neodoljivu potrebu da se pravdam što želim toliko dece.

Čak sam jedno vreme razmišljala da štampam odgovor na majici – “Da, to su sve moja deca!”.

Znam da često dok smo recimo u radnji, delujemo u rasulu. Jedno plače jer mu je vruće, drugo ima napad histerije jer, pa jednostavno u tom je uzrastu, svi pričaju istovremeno. Usput im dajem upustva da ostave nešto, dodaju drugo, puste treće. Verujem da sa strane delujemo tako da mamimo sažaljenje.

Ali nije tako. Mi smo vrlo koordinisani, iako se to možda vama ne čini.

Svako već zna svoje mesto, svoje dužnosti.

Al’ pitanja drugih često učine da se pravdam. Iako se posle uvek pitam zašto.

Jer, zašto je loše želeti puno dece?

Sama imam brata, a muž sestru. I uvek smo želeli da našoj deci stvorimo veće društvo.

I imali smo sreće da to ostvarimo.

Zašto se onda podrazumeva da je odgovor na pitanje koje uvek lebdi u vazduhu – “Jel to bilo neplanirano?” – potvrdan?

Mada verujem da je to samo prikriven način da pitaju “Znate li za kontracepciju?”.

I uvek kad to pitaju, krećem sa “Da, znam, ludi smo.” Jer izgleda da nije moguće objasniti da možeš da uživaš gledajući ih toliko kako se smeju, grle ili slušajući kako njihove malene glavice razmišljaju.

A zašto je super imati ih toliko?

• Vežbanje moždanih vijuga. Po nepisanom pravilu izređaš imena sve druge dece pre no što potrefiš onoga na koga misliš.
• Niko od nas nije sam i uvek je neko tu za tebe.
• Putovanja su nezaboravna. U bilo kom smeru.
• Nikome nikad nije dosadno, jer ima nekog da se igra sa njim.
• Društvene igre možemo od malih nogu da praktikujemo. Ima nas dovoljno.
• Možemo da prođemo kao grupna poseta muzeju ili bioskopu.
• Proslave rođendana, Nove godine ili Uskrsa su prosto bajkovite.
• Posle par godina, kako rastu, dobijete besplatnu dadilju mlađe dece.
• Kućne poslove možete prebaciti i na “nejake” (naravno, isključivo jer ih učite da budu odgovorni, zar ne?).
• Deca brže uče o deljenju sa drugima, saosećanju, praštanju.
• Vaše srce raste sa svakim novim detetom (bez obzira što vam se to čini nemogućim).

Naravno, koliko ćete (i da li ćete) imati dece je samo vaš izbor.

Al’ porodice sa više dece zaslužuju, bar, da ih ne podcenjujete, ako ih već ne poštujete.