Ljudi su odrastali u velikim porodicama, i živeli blizu svojih rođaka: bavljenje malom decom je bilo uobičajena, svakodnevna pojava. Nedavno sam pričala sa jednim čovekom u kasnim šezdesetim godinama koji je imao sedmoro unučadi. Kada sam na njegovo pitanje čime se bavim, odgovorila: „Držim časove roditeljstva“, zagrcno se od čuđenja. „Hm“, rekao je kada je došao sebi. „Deca… Prosto ih odgajaš“ . Međutim, kada smo završili razgovor o razlici između roditeljstva danas i pre pedeset godina, čovek je priznao da nema tih novaca zbog kojih bi on danas podizao svojih sedmoro unučadi.
Naši životi su se promenili. Društvo se promenilo. U „staro vreme“ (kako moja ćerka zove doba kada smo odrastali), društvo je bilo bolje opremljeno da pomogne i pruži podršku porodici. Poredak autoriteta bio je jasan. Deca su poštovala i slušala svoje roditelje i učitelje. Osim „krimninalnog elementa“, svako je poštovao policajce i ljude na poziciji vlasti. Porodice su bile bliskije. Razvodi su bili retki. Većina majki je ostajala kod kuće, dok su očevi zarađivali. Na televiziji su bile prikazivane serije o savršenim porodicama i majkama koje peku kolače u uštirkanoj beloj kecelji preko savršene haljine i cipelama na visoke potpetice. Iako smo znali da ove televizijske slike o idelanoj porodici nemaju nikakve veze sa realnošću života u Americi, iako smo znali da su neke mame iz tog doba bile alkoholičarke, a neki očevi zlostavljali decu, tipični problemi tog doba ipak nisu bili ni približno ozbiljni kao problemi i izazovi sa kojima se danas suočavaju naša deca. Problemi sa disciplinom u školama pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka uključivali su manje prekršaje kao što je kašnjenje sa domaćim zadatkom, žvakanje žvakaće gume, pričanje na času ili guranje preko reda. Vrlo je malo dece iz srednje klase probalo drogu, a ispijanje konzerve piva smatralo se izuzetno drskim. Ako bi se i desilo da neka tinejdžerka ostane trudna, poslali bi je da provede godinu dana kod tetka Marte i nikome ne bi rekli zašto. Devojke su se bojale neželjene trudnoće, a ne smrti kao posledice promiskuiteta. Kako u to vreme nije bilo videa, ni računara, većina dece je provodila svoje slobodno vreme napolju igrajući se trule kobile, kauboja i indijanaca, penjući se na drveće.
Gde smo mi danas? Naš pojam porodice potpuno se promenio. Samo polovina dece u Americi danas će živeti sa oba roditelja do mature. U većini porodica, mama i tata rade vane kuće, i imaju mnogo obaveza koje troše vreme i energiju koja je ranije bila posvećivana isključivo podizanju dece. Deca ispituju atuortet svojih roditelja i nastavnika mnogo više nego ikada ranije.
Komentari 0