Kengur efekat: Zbog čega je važan prvi zagrljaj majke i bebe

Poslednjih godina, stručnjaci koji se bave decom sve više ističu važnost odnosa koji beba ostvaruje sa mamom u prvim satima nakon rođenja.

U većini zapadnih zemalja, rođenje bebe je postalo prava medicinska procedura. Kada se beba rodi, odmah je preuzimaju babice ili doktori i odnose da je okupaju, izmere i daju ocene na rođenju. Beba se razdvaja od mame, što je u psihološkom i emotivnom smislu remeti, jer je do tog trenutka bila udobno smeštena u materici, gde je u svakom trenutku osećala vezu sa majkom i slušala ritam otkucaja majčinog srca. Iz te divne ušuškanosti, ona odjednom prelazi u sasvim novi svet, gde je odvojena od majke i nalazi se u rukama nekih stranih ljudi. Da bi taj prelaz bio što bezbolniji za bebu, poželjno je da u prvim satima nakon rođenja provede vreme uz majku, u zagrljaju koji podrazumeva direktan dodir kože na kožu. Ovaj metod se zove Kangaroo care (kengurska nega), čiju blagotvornost potvrđuju novija naučna istraživanja.

Terapija za prevremeno rođene bebe

Kangaroo care je tehnika koja se praktikuje kod novorođenih beba, naročito onih koje su prevremeno rođene. To je tehnika koja podrazumeva da majka odmah nakon porođaja drži svoje mezimče pripijeno uz telo, radi međusobnog zbližavanja. Ova metoda ima i terapijsko dejstvo na prevremeno rođene bebe, a nastala je u delovima planete gde vlada veliko siromaštvo i gde ne postoje inkubatori. Naime, kasnih 70-ih godina prošlog veka, u Bogoti (Kolumbija) je primećeno da je veliki broj prevremeno rođenih beba ostao u životu samo zahvaljujući tome što su ih majke prigrile uz golo telo i tako ih držale satima. Kod beba koje su prevremeno rođene a nisu imale ovakvu vrstu odnosa sa majkom nakon rođenja, smrtnost je bila daleko veća, a kao glavni uzrok navodi se nedostatak pažnje. Naučnici koji su se bavili ovim istraživanjem objavili su da su bebe koje su velikim delom dana bile pripijene uz svoju mamu – ne samo preživele, već su fantastično brzo napredovale.

U tatinom zagrljaju
Kangaroo care sprovode većinom mame, ali ovaj metod svakako nije „rezervisan“ samo za njih. Za majke je koristan jer podstiče laktaciju, ali i tate mogu da uživaju držeći svoje mezimče u naručju na ovaj način, i tako ostvare bliskiji i dublji odnos sa njim.

Kangaroo care podrazumeva da se beba, koja na sebi ima samo pelene, pripije uz majčine gole grudi, dok se preko nje ogrne ćebence ili komad majčine odeće. Ova tehnika je dobila naziv upravo zbog toga što je pomenuti položaj nalik onom u kojem majke kenguri nose svoje bebe.
Za bebe koje su prevremeno rođene, uobičajeno je da u maminom naručju – tačnije u kengurskom zagrljaju, provedu oko dva-tri sata svakodnevno, bar tokom prvih mesec dana. Za ostale bebe, koje su rođene u terminu i sasvim zdrave, ne postoji vremensko ograničenje koliko treba da traje ovaj tip nege. Neki roditelji drže bebu u naručju dokle god to odgovara i njima i bebi.

Stručnjaci u Americi preporučuju da roditelji praktikuju Kangaroo caresve do detetove druge godine, a procenjuje se da na svetu trenutno postoji oko 200 institucija u kojima se na neonatološkom odeljenju praktikuje ova tehnika.
Korist imaju i majke

Zašto bliskost izražena na ovakav način daje toliko koristi bebama? Pre svega, kod beba se stabilizuje srčani ritam, poboljšava se ritam disanja, svi organi se bolje snabdevaju kiseonikom, povećava se vreme spavanja… Primećeno je i da bebe koje se drže na ovaj način manje plaču, smirene su i brže napreduju. Od ove tehnike koristi imaju i majke, a ne samo bebe. Kod njih je registrovana bolja proizvodnja mleka, što im daje sigurnost u svoju ulogu majke i osećaj da se na pravi način brinu o svojoj bebi. Takođe, neizbežan efekat je i taj što se veza između majke i bebe brže razvija, dublja je, a kao rezultat se javlja uzajamna bliskost.

Pospešuje rast i razvoj

Kada majka prigrli svoju bebicu na ovaj način, ona se priljubi uz njene grudi i zaspi za svega nekoliko minuta.

Ljubav se prenosi dodirom
Na Novom Zelandu su pre tri godine rođeni blizanci – dečak i devojčica, koji su na svet stigli u 27. nedelji trudnoće. Devojčica je bila dobro, dok dečak ni nakon doktorske intervencije nije davao znakove života. Doktori su rekli roditeljima da više ne mogu da urade ništa kako bi ga spasli. Međutim, majka Kejt Og je insistirala da joj daju njenu bebu. Držala ju je u naručju, u direktnom kontaktu koža na kožu, pričala joj, mazila je… Nakon dva sata, desilo se čudo – dečak je počeo da diše! U prvom trenutku, doktori su mislili da je u pitanju refleksna reakcija. Na svu sreću, disanje se nastavilo i normalizovalo. Taj dečak je danas zdrav i srećno odrasta uz svoje roditelje i sestru.

Istraživači su primetili i da se temperatura majčinih grudi menja i prilagođava bebinim potrebama. Drugim rečima, ako je bebi vruće – temperatura majčinih grudi pada, a ako joj je hladno – temperatura raste, kako bi bebi bilo toplije. Naučnici objašnjavaju da prevremeno rođene bebe brže napreduju kada ih majke drže u takozvanom kengurskom zagrljaju zbog toga što, kada beba više i bolje spava, i kada ima idealnu telesnu temperaturu, njen organizam čuva energiju i preusmerava je na vitalne procese, pa se beba razvija i raste bržim tempom. Nije zanemarljiva ni činjenica da Kangaroo care ima pozitivan uticaj i na razvoj bebinog mozga i moždanih aktivnosti.
Daljim istraživanjima je dokazano da ima pozitivan uticaj i na razvoj socijalizacije, odnosno da su deca kod koje je primenjivana ova tehnika, kasnije u životu bila bolje uklopljena u zajednicu i imala bolje komunikacijske veštine. Isto tako, podstiče se emotivni i kognitivni razvoj beba.

Yumama