Za razliku od organskih materija (ugljenih hidrata, masti i proteina), koji se apsorbuju preko 90 odsto, mineralne materije se apsorbuju jedan do deset odsto. Faktori koji smanjuju apsorpciju minerala su, između ostalog, dijetna vlakna – koja sadrže fitate i smanjuju iskorišćavanje kalcijuma, cinka, magnezijuma, gvožđa i fosfora. Tanini – iz kafe i čaja, smanjuju iskoristljivost gvožđa, a oksalati – iz spanaća i čokolade, smanjuju apsorpciju kalcijuma i gvožđa.
Proteini u velikim količinama povećavaju izlučivanje kalcijuma iz organizma. Suplementacija jednim mineralom smanjuje apsorpciju drugog: kalcijum smanjuje apsorpciju gvožđa, cinka i magnezijuma – što može da bude korisno kod trovanja (kalcijum i gvožđe kod trovanja olovom, a živa kod trovanja selenom.
Interakcija antibiotika i minerala onemogućava apsorpciju i jednih, i drugih (tetraciklini i kalcijum).
Važna uloga minerala
Svi minerali su podeljeni na makro i mikroelemente – u zavisnosti od toga u kojoj su količini potrebni organizmu. Iako «diskretni», imaju nezamenljivu ulogu što se tiče: strukture kostiju, zuba, kose i kože (kalcijum, fosfor, magnezijum, sumpor i jod), prenosa nervnih impulsa (natrijum, kalijum i hlor), katalizatora biohemijskih reakcija (bakar i gvožđe), sastava enzima za varenje hrane (nalaze se u pljuvački, pankreasnom i želudačnom soku).
Funkcije bakra
Bakar je mikroelement. Uravnoteženom ishranom, dnevno se unosi jedan do dva miligrama bakra, što su preporučene dnevne doze. Naizgled sporednom ulogom, štiti ćelijske membrane od slobodnih radikala i tako utiče na elastičnost krvnih sudova, pa se smatra da je deficit bakra jedan od vodećih rizičnih faktora za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Sličnim mehanizmom jača tetive i kosti, tako da je često deo terapije artritisa. Veliki uspesi su uočeni u lečenju atopijskog dermatitisa, gde bakar u kombinaciji sa termalnom vodom i cinkom obnavlja zaštitni sloj kože i štiti njene ćelije od spoljašnjih uticaja (vetra, hladnoće, prašine…).
Bakar je deo prirodnih pigmenata (keratin u kosi). Zbog velikog uticaja na jačanje imuniteta, u novije vreme je nezamenljiv u vitaminsko-mineralnom kompleksu pri lečenju vitiliga (stečena depigmentacija kože) i alopecije (gubitak kose). Često se dešava da simptomi PMS-a, kandidijaze (gljivice), pa čak i anemije nestanu kada se u ishranu žena uvede bakar. Smatra se da pravilno funkcionisanje prostate takođe zavisi od bakra. Njegovo prisustvo je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaže ugradnju gvožđa u hemoglobin, a sam se ne ugrađuje). Takođe, normalan razvoj deteta u toku trudnoće zavisi, između ostalog, i od bakra.
Nedostatak i toksičnost
Manjak bakra retko nastaje u slučaju raznovrsne ishrane, pa se suplementi ne preporučuju. Prirodni izvori su: raž, kakao, pasulj, šljive, piletina, grašak, banane, kikiriki, kvasac, susam, bademi, crni biber i plodovi mora. Simptomi nedostatka su anemija, sklonost infekcijama, problemi sa kožom, kostima, zglobovima i tetivama.
Toksičnost se retko događa i obično je rezultat trovanja ili otpuštanja bakarnih jona iz posuda za kuvanje ili aparata za dijalizu. Tada dolazi do oštećenja jetre, žutice, konvulzija (grčeva), hipotenzije (niskog krvnog pritiska)… Akutno trovanje se karakteriše vrtoglavicom, povraćanjem, bolovima u trbuhu i mišićima.
dr Rijalda Ostojić
Komentari 0