Foto: Thesloushe
Nijedan roditelj ne pomisli: „Pitam se šta mogu danas da učinim da podrijem svoju decu, da uništim njihov trud, da ih odvratim od učenja i ograničim njihova postignuća.“ Ipak, mnoge stvari koje urade vrate se kao bumerang. Njihove korisne kritike, lekcije koje dele, njihovi metodi za motivaciju često šalju pogrešnu poruku.
Naime, svaka reč ili postupak šalje neku poruku, govore deci – ili učenicima, ili sportistima – kako da razmišljaju o sebi. Može biti poruka tipa trajnog mentalnog stava koji kaže: Imaš trajne karakteristike i ja donosim sud o njima. Ili može da bude poruka tipa razvojnog mentalnog stava koja kaže: Ti si osoba koja se razvija i zanima me tvoj razvoj.
„Svaka reč ili postupak šalje neku poruku, govore deci – ili učenicima, ili sportistima – kako da razmišljaju o sebi.“
Roditelji smatraju da deci mogu da uliju većno samopouzdanje – kao neki dar – hvaleći njihov intelekt i talenat. To tako ne ide i zapravo izaziva suprotan efekat. Dovodi decu do sumnje u sebe čim je nešto teško i čim nešto pođe pogrešnim putem. Ukoliko roditelji žele da decu nečim daruju, najbolje što mogu da urade jeste da ih uče da vole izazove, da ih greške intrigraju, da uživaju u svom trudu i da nastave da uče. Na taj način njihova deca neće postati robovi pohvala, već će ceo život imati model kako da grade i popravljaju svoje samopouzdanje.
Slanje poruka o procesu i razvoju
Dakle, koje su alternative pohvalama talenta ili inteligencije? Da li to znači da decu ne treba da hvalimo s mnogo entuzijazma kada nešto odlično urade? Treba li da se uzdržavamo u svom oduševljenju prema njihovim uspesima? Naravno da ne. To jednostavno znači da treba da se uzdržavamo od određene vrstepohvala – pohvala koje se odnose na njihovu inteligenciju ili talenat, ili pohvala koje podrazumevaju da se ponosimo njima zbog njihove pameti ili nadarenosti, a ne zbog rada koji su uložili.
Možemo da ih hvalimo koliko god želimo zbog procesa orijentisanog ka razvoju – ka onome što su postigli vežbanjem, učenjem, istrajnošću i dobrim strategijama. Takođe, možemo da se raspitujemo za njihov rad tako da se vidi kako cenimo njihov trud i odluke.
„Možemo da ih hvalimo koliko god želimo zbog procesa orijentisanog ka razvoju – ka onome što su postigli vežbanjem, učenjem, istrajnošću i dobrim strategijama.“
„Mnogo si učio za test i to se vidi iz tvog napretka. Više puta si pročitao gradivo, izvukao si teze i sam si sebe preslišao. To je dalo odlične rezultate!”
„Dopada mi se kako si isprobao razne načine da rešiš taj zadatak iz matematike dok ga konačno nisi rešio. Pokušao si i ovako i onako i na kraju si pronašao metod koji je bio pravi.”
„Volim što si se prihvatio tog izazovnog projekta iz prirodnih nauka. Trebaće ti mnogo rada – da uradiš istraživanje, osmisliš sredstva, kupiš materijal i sastaviš aparat. Baš ćeš mnogo toga zanimljivog da naučiš!”
„Znam da ti je škola ranije bila laka i da si se osećao kao najpametniji u celom odeljenju. Ali istina je da zapravo nisi u potpunosti iskoristio svoju pamet. Drago mi je što se sada trudiš i radiš na tome da savladaš ono što ti teško ide.”
„Ovaj domaći zadatak je baš dugačak i zahtevan. Divim ti se kako si se koncentrisao i završio ga.”
„Taj rad iz likovnog ima mnogo divnih boja. Pričaj mi o njima.”
„Veoma su lepe misli koje si napisao u ovom sastavu. Sad u drugom svetlu mogu da razmišljam o Šekspiru.”
„Strast koju si uneo u taj koncert za klavir potpuno me ispunjava radošću. Kako si se ti osećao dok si svirao?”
A šta ćemo sa učenikom koji jeste vredno radio, ali nije uspeo?
„Dopada mi se koliko si truda uložio, ali hajde da poradimo zajedno na tome i vidimo šta to ne razumeš.”
„Svi mi imamo uspone i padove u učenju. Možda tebi treba malo više vremena da savladaš ovo gradivo, ali ako ovako nastaviš, uspećeš.”
„Svako uči na drugačiji način. Hajde da zajedno pronađemo koji način tebi najviše odgovara.” (Ovo može da bude posebno važno za decu sa poremećajem u učenju. Za njih najčešće nije poenta u samom zalaganju, već u tome da pronađu pravu strategiju.)
Bila sam zadovoljna što sam nedavno saznala da je i Haim Ginot tokom svog višedecenijskog rada sa decom došao do istog zaključka. „Pohvala ne treba da se odnosi na kvalitet detetove ličnosti već na zalaganje i postignuća.”
Nekada ljudi pažljivo primenjuju pohvalu razvojnog tipa na svoju decu, ali posle toga pokvare stvar s tim kako govore o ostalima. Čula sam već kako roditelji pred svojom decom kažu: „On je rođeni gubitnik”, „Ona je pravi genije”, ili: „Ima mozak kao zrno graška.” Kada deca čuju kako roditelji daju ovakve sudove o drugima, primaju od njih koncept trajnog mentalnog stava. A potom i oni pomisle: Jesam li ja sledeći na redu?
Komentari 0