8 božićnih saveta na koje bi vaša mama bila ponosna

Ovaj članak je deo Huffingtonpost Reclaim kampanje, projekta koji ukazuje na svetsku krizu otpada i na to kako je  možemo rešiti.

bozicni saveti

Ljudi stvaraju ogromne količine đubreta tokom praznika, a da uopšte nema potrebe za time. Počevši od velikih količina hrane koja se sprema tokom praznika, do previše upakovanih poklona ispod jelke, pa sve do onih nepotrebnih sitnica koje kupujemo za novogodišnju noć, a zapravo nam ne trebaju.

Amerikanci imaju 25% više đubreta tokom praznika, između Dana Zahvalnosti do Nove Godine, nego tokom ostalih dana u godini. To je oko 1 miliona tone dodatnog đubreta.

Šta je ono što možemo učiniti da imamo manje otpada tokom praznika:

  1. Ne kupujte previše

Najveća noćna mora svakog domaćina je da mu gost ne ode kući gladan, pa kupuju toliko hrane, da na kraju ne znaju šta će sa ostacima iste, odnosno hranom koja nije pojedena.

Kada krećete u kupovinu, napravite listu, kako se ne bi dogodilo da kupujete previše hrane. Ako vam dolaze vegeterijanci, kupite manje mesa. Ako vam dolaze deca, kupite više stvari koje oni vole.

Najvažnije, napravite hranu koja može da se pojede i ako ostane kao višak kasnije. Nema ničeg goreg od hladnih sendviča ili hladnog mesa.

  1. Ne odbacujte okrajke hrane dok kuvate

Ti sitni ostaci krastavaca ili šargarepe, možda nisu sjajni za obrok koji ste zamislili, ali mogu sjajno da se iskoriste za neke druge stvari kao što su omleti ili razna druga jela za koja izgled i nije tako važan.

  1. Pustite goste da se sami služe

Ovo je samo praktičan savet, jer vrlo je verovatno da je onaj ko je već napravio svu tu hranu, toliko premoren da bi sada služio svakog gosta ponaosob. Ali ono što je još važnije, ako postavite svu hranu odmah na sto, kao da se radi o švedskom stolu, prvo će ljudi jesti samo ono što im se zaista sviđa, a samim tim će i u tanjiru biti mnogo manje hrane koja je ostala za njima.

  1. Nemojte bacati ostatke hrane

Ako se i desi da imate previše ostataka, spakujte nešto gostima kada krenu kući. Ostatak sačuvajte za ručak tokom narednih dana. A ako vam je previše te jednoličnosti u tih par dana, zamrznite hranu, sigurno će vam zatrebati neki drugi put.

  1. Donirajte nekvarljivu hranu

Svu hranu koja se ne kvari, nije otvorena, odnosno konzervirana je ili dobro spakovana a nije korišćena, uvek možete donirati onima kojima je najpotrebnija.

  1. Koliko god da ste uzbuđeni, nemojte cepati papir za uvijanje

Priznajemo, jeste zabavno iscepati papir za uvijanje kada čekamo poklon, ali pokušajte da otpakujete poklon pažljivo, a skrenite na to pažnju i svom detetu, jer to je papir koji može ponovo da se koristi. Još bolje, ako možete, uvijte poklone u novine ili korišćne papire, i na taj način barem malo sačuvajte prirodu.

  1. Dajte nekome odeću koja vam se ne dopada

Ponovo ste dobili ružan džemper od ne baš tako omiljenog ujaka? Ne bacajte to. Prosečan Amerikanac baci godišnje oko 31 kg odeće, od čega 85% završi na deponijama, razlaže se i dovodi do klimatskih promena. Umesto toga dajte tu odeću nekom drugom, ili je donirajte.

  1. Probajte da odredite ko dobija šta

Umesto što svaki član porodice kupuje poklon svakom članu porodice, napravite to tako da svaki član kupi nekome, i rotirajte se tako da svi dobiju po nešto na kraju. Postoje igrice kao što je Tajni Deda Mraz, gde svako kupuje nekome poklon, i svaki član na kraju ima jedan poklon, a jedan i pokloni, i Beli Slon, koji funkcioniše po principu univerzalnog poklona sa mogućnošću zamene unutar grupe, ako se nekome nešto drugo više dopada.

Priredila: Ivona Jovanović

Izvor: Huffingtonpost

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA