7 tajni uspešne motivacije tinejdžera

Viđenje tinejdžera kao lenje dece, koja žele samo da spavaju, igraju igrice na kompjuteru, provode vreme na društvenim mrežama i sa prijateljima, rašireno je u celom svetu. A kako i ne bi bilo, kada roditelji vide svoje tinejdžere da rade upravo sve to? Ovo mišljenje je toliko rašireno da se čak misli da su lenjost i nemotivisanost sasvim prirodne za period adolescencije – a to je potpuno pogrešno.

Nekada davno, tinejdžeri su bili najvredniji članovi društva. To je bilo davno pre kompjutera, tržnih centara, i društvenih mreža. Tada se očekivalo da tinejdžeri rade koliko i odrasli, ako ne i više. Radili su, imali su svrhu, i bili su motivisani. Njihova želja da ih tretiraju kao odrasle bila je u potpunosti ispunjena. Imali su odgovornosti i obaveze u domaćinstvu koje se podrazumevalo da će ispuniti. Njihova zaduženja nisu bila manja od obaveza odraslih. Imali su razumevanja za sve ono što se od njih očekivalo, a poslovi su im davali osećaj vrednosti i značaja.

Prva stvar koju roditelj pomisli jeste da se od tada sve promenilo. I jeste tako, ali uprkos tome, tinejdžeri su u suštini ostali isti. Ono što se promenilo je stepen zahtevnosti, količina obaveza i očekivanja od tinejdžera. Nije tačno da tinejdžerima manjka motivacije. Oni je imaju, ali isključivo za stvari koje ih se tiču. Ovaj kontekst je osnova 7 tajni koje će vam pomoći da motivišete vašeg tinejdžera:

1. ŠTA JA IMAM OD TOGA?
Najučinkovitiji motivacioni pokretač od svih je pitanje – kakve koristi imam od toga?

Ako tinejdžer ne vidi da obaveze imaju veze sa njim odradiće ih s mukom (što njegovom, što roditeljskom). Tinejdžeri vole da budu bitni, žele da im se da na značaju. Žele da ceo svet vidi i zna da su oni važni. Mnogi problemi sa tinejdžerima nastaju iz njihove nepodmirene potrebe da im se da na značaju.

Tinejdžeri ne žele da ispune obaveze kako bi olakšali roditeljima. Ta instanca, koja je svima prećutno podrazumevana, njima ne igra ulogu.

Ukoliko vide da neki posao (usisavanje, pranje i peglanje odeće, spremanje hrane) ne pravi razliku u njihovom životu, pristupiće joj traljavo. Zato je potrebno da pronađete zadatke u kojima će oni videti neku vrednost i korist – pranje odeće ako hoće da imaju čistu kombinaciju za školu, za izlazak.

To se, naravno, odnosi i na školu. Ne razumeju čemu učenje algebre ili istorije antičke Grčke. Biće im besmisleno, pitaće se zašto uopšte. Objašnjavanje mogućih praktičnih primena naučenih znanja ovde teško da može da urodi plodom. Stručnjaci tvrde da je najbolja rečenica kojom možete da motivišete tinejdžera sledeća:

“Neke stvari moraš da uradiš, čak i kada ne želiš, da bi radio/la stvari koje želiš.”

Dobra lekcija za gotovo sve aspekte života. Često moramo da istrpimo stvari za koje nismo raspoloženi, da bismo stigli do onih bitnih i nama važnih.

Domaći je važan, i uspeh u školi takođe, jer te šalje put fakulteta da bi postao ono što želiš da budeš. Važno je da se nauče istrajnosti čak i onda kada im se čini da je uzalud.

2. PUSTITE IH DA KAŽU ŠTA MISLE
Ukoliko tinejdžer oseti da ga obavezujete nečim samo da bi se uklopio u vaš raspored ili da radi nešto onako kako vi to hoćete, pokazaće otpor prema tome.

Kada roditelji kao razlog nekog zadatka navedu “Zato što ja tako kažem.” stvara se negativna, demotivišuća atmosfera. Gledano sa razvojne tačke gledišta, tinejdžeri žele da stvore sebe kao individuu, odvojenu od identiteta svojih roditelja. Iz tog ugla, uopšte nije neobično što gube motivaciju.

Pustite vašeg tinejdžera da kaže šta misli, i da dâ logistički doprinos u odnosu na to kako bi šta obavio/la. Razgovarajte koje su to kućne obaveze koje bi više voleo da radi. Odredite rokove, ali mu dajte slobodu kada i kako će da obavi neki zadatak. Podelite svoja očekivanja, dozvolite mu da iskaže i njegova pa nađite kompromis koji svima odgovara. Dajte vašem tinejdžeru odgovornost za kompletne zadatke. Npr. ako treba da kuva jedom nedeljno, neka samostalno odluči meni i ode da kupi šta treba. Ili ako je zadatak da oriba kupatilo, neka bude zadužen i za dekoraciju.

3. NEKA UČE NA GREŠKAMA
Roditelji čine medveđu uslugu deci pokušavajući da ih spasu mogućih grešaka. Na taj način koče odrastanje i stvaranje logičke veze između uzroka i posledice, koja je veoma bitna za dalji život. Nijedan roditelj ne voli da dete prolazi kroz neuspeh, ali je to apsolutno neophodno da bi odraslo u zdravu i stabilnu individuu.

Na primer: vaš tinejdžer je odgovoran da isprazni kantu kada se napuni đubretom, ako to ne uradi, odgovoran je za nered koji nastaje kada se kanta prepuni (niko ne sme da preuzme njihovu obavezu).

Takođe, ako ne uči za test, neće dobiti dobru ocenu. Mora da ima priliku da nauči na sopstvenoj koži kako izgleda neuspeh, a kako uspeh.

4. POMOZITE IM DA ZAPAMTE
Tinejdžeri ne zaboravljaju namerno. Njihov mozak je, u tom izazovnom dobu, umrežen tako da je sklon zaboravljanju. To je period kada se mozak razvija i neke funkcije moraju da se pauziraju kako bi se ostale razvile. Zato oni lako zaborave i lako im skreće pažnja, što izgleda kao nedostatak fokusa.

Konstantno ponavljanje, nalik “zvocanju”, nije rešenje. Ako “zvocate” tinejdžeru, stvari se vrte oko vas, oko onoga što vama smeta. To nema veze sa njima, te ih demotiviše.

S druge strane, ako učite tinejdžera da bude organizovan i da zapisuje šta je važno, to pravi razliku. Zajedno, u saradnji sa detetom, napravite plan koji će zavisiti od njega, i neće uključivati vaše konstantno ponavljanje. Bilo to upisivanje u kalendar, bojenje obaveza raznim bojama, šta god njemu/njoj odgovara, prolazi.

5. ZADAJTE DOSTIŽNE OBAVEZE
Velika obaveza često ume da demotiviše, tako da radije odustanu nego da se njome pozabave.

Ukoliko primetite da vaš tinejdžer odugovlači, porazgovarajte s njim. Možda ne zna odakle treba da počne, možda oseća da nije u mogućnosti da obavi zadato, možda se boji. Koji god razlog da je u pitanju, pomozite da se pokrene.

Pokažite kako zadatak može da se raščlani na manje celine i kako odmah nakon toga deluje lakše i nazire mu se kraj. Kasnije, ovu metodu mogu da koriste i za školske obaveze i za projekte na fakultetu, u životu uopšte.

6. PODSTAKNITE IH
Spomenuli smo u prošlim paragrafima da tinejdžeri moraju da vide neku korist u obavezi koju obavljaju. Za tinejdžere koji se bore sa slabim samopouzdanjem, motivacija za što bolji rezultat ili uspeh u školi se teško nalazi. Isto tako, tinejdžeri koji ne mare za sport nemaju motivacije da budu što aktivniji i da se bave sportom.

Za takve prilike mora da postoji dodatni podstrek koji će da stvori motivaciju. Možete da ponudite nagradu za trud, za učestvovanje. U skladu sa temperamentom vašeg deteta, nađite način da ga podstaknete da istraje, da se izbori i izdrži do kraja.

Prepustite im potpunu odgovornost

7. NEKA BUDE ZABAVNO
Princip “neka bude zabavno” ne odnosi se samo na tinejdžere, odnosi se na sve uzraste. Važno je zabavljati se. Većina ljudi radije radi nešto što je zabavno.

Zabava je ključni sastojak koji motiviše tinejdžere da učestvuju u nekoj aktivnosti. Ako želite da vaš tinejdžer izađe iz kuće, ohrabrite ga da to i uradi. Postarajte se da pokažete interesovanje, i zabavni aspekt.

Tinejdžere dečake pokreće takmičenje. Ako im se ukaže prilika za nadmetanje iskoristiće je, pa će čak i samom poslu pristupiti s više žara.

Ukoliko ste primetili da vaš tinejdžer lakše uči kroz igranje igrice, gledanje filmova ili na internetu, podstaknite ga da se bave time. Tehnologija nudi mnoštvo zanimljivih i zabavnih stvari, može veoma i da se isplati.

NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA