Foto: Wall
Na prvi pogled dečaci deluju jače, ali se često ispostavi da su znatno osetljiviji nego što nam se čini.
Tinejdžeri se, po nepisanom pravilu, kreću u grupama. Žele da deluju nedodirljivo i nepristupačno. Uprkos hladnom izgledu, ispod toga se krije veliko srce koje ima potrebu za vrednovanjem i razumevanjem. Svi tinejdžeri prolaze kroz izazovan period adaptacije, gde se povezanost sa roditeljima testira do krajnjih granica. Bore se sa potrebom i željom da budu autonomne, nezavisne ličnosti, dok u isto vreme žele povezanost sa prijateljima, tragaju za identitetom, sve u korak sa odrastanjem iz deteta u mladu odraslu osobu. Promene su pod dirigentskom palicom hormona, emocija i mentalnog stanja.
Šta je sa dečacima tinejdžerima?
Naši tinejdžeri, naši sinovi, suočavaju se sa raznim izazovima odrastanja koji za direktnu posledicu imaju povišeni nivo stresa, koji rezultira nestabilnim emotivnim stanjima. Jedna od najizraženijih emocija je bes. Često čujemo profesore kako se žale na dečake tinejdžere baš zbog njihovog besa, koji u prvi mah deluje kao neostrašćenost, te nabusito i agresivno ponašanje. Iako su to neprihvatljivi obrasci ponašanja, iza njih se skoro uvek kriju osećanja teške zbunjenosti, strah od neuspeha, stid, sramota, i preosetljivost.
Istraživanja su pokazala da roditelji od samog početka života tretiraju sinove i ćerke drugačije. Takođe, fizičko kažnjavanje je više prisutno u „vaspitavanju” dečaka. Dečaci se uče da ne plaču, da ih ne boli, da ne se ne žale i da trpe…
Istraživanja su pokazala da roditelji od samog početka života tretiraju sinove i ćerke drugačije. Takođe, fizičko kažnjavanje je više prisutno u „vaspitavanju” dečaka. Dečaci se uče da ne plaču, da ih ne boli, da ne se ne žale i da trpe…
Zakopane emocije ostaju zapečaćene u osetljivom nervnom sistemu i ne gube se odrastanjem, te zato postoje okidači koji vraćaju davno zakopana sećanja u sadašnjost. Mnogi tinejdžeri se osećaju glupima, nedovoljnima, osećaju da su na ivici da učine nešto loše bez razloga.
Razvijanje mozga u adolescenciji znatno utiče na pamćenje i organizacione sposobnosti tinejdžera, što se ispoljava kao frustracija svetom oko sebe. Takođe, dečaci u adolescenciji prolaze kroz nalete hormona testosterona, koji uzrokuju ogromnu količinu energije koja mora negde da se potroši, a ne bira način kako.
Dečaci, kao i odrasli ljudi, nalaze svoju vrednost kada uspeju u nečemu što im je veoma bitno. Često su osetljivi na neuspeh i na gubitak. Kombinacija testosterona i želje za samostalnošću, u telu koje i dalje vodi nedovoljno razvijen mozak, često se svodi na loše izbore i riskantno ponašanje.
Nametanje izbora tinejdžeru uprkos njegovoj želji za nezavisnošću ne može da ima dobar ishod.
Dečaci tinejdžeri su skloni igrama bez granica u vidu rvanja, neumornog zadirkivanja, šamaranja i blesavljenja. Sva ova ponašanja, iako deluju veoma nezrelo, su pokušaji da se osete cenjenima jer uspevaju da nasmeju nekog.
Kako onda vaspitavati dečake tinejdžere?
Ne posramljujte ih
Sva neželjena ponašanja u ovom izazovnom periodu nisu izraz zle prirode deteta. Iskustvo pokazuje da su ta ponašanja prolazna i da je dosledan, pravičan i čvrst roditeljski pristup najbolja taktika. Koliko god bilo izazovno i neprijatno, nemojte da podlegnete niskim strastima te vređanju i posramljivanju kako biste prevaspitali dete. Takav pristup ne vodi ničemu, sem potpunom ubijanju samopouzdanja.
Uverite ih da nisu glupi, njihov mozak se tek razvija
Prizma kroz koju dečaci tinejdžeri vide svet u adolescentskom dobu je zamagljena i nejasna. Iskreno razgovarajte sa njima o svim hormonskim i fizičkim promenama koje su ih zatekle u ovom periodu, objasnite im kako utiču na njihovo ponašanje i pogled na život. Uverite ih da nisu glupi, već da je to faza odrastanja. Lakše će im biti ukoliko su upoznati sa činjenicom da život postaje mnogo bolji kada dosegnu dvadesete i prevale pubertet.
Pokazujte im ljubav
Bez obzira na to koliko period adolescencije frustrira i decu i roditelje, ciklus neprijatnosti se lako razbija ako se podsetimo ljubavi, tepanja, zagrljaja i uopšte toplog pristupa deci. Svakodnevno ih podsećajte da ih volite najviše na svetu, bez obzira na sve.
„Očitavanje bukvice” je uzaludno
Iskustvo roditelja koji su „preživeli” adolescentski period svoje dece tvrdi da je držanje slova i predavanja o životu potpuno uzaludno. Roditelji dečaka ističu da je tajna komunikacije sa njima u tonu glasa, zatim izbegavanju direktnog kontakta oči-u-oči, te u vremenskom tempiranju obraćanja. Zvuči kao nauka, ali kada jednom savladate to, sve postaje lakše i podnošljivije.
Neka znaju da imaju sigurnu, prijateljsku kuću
Neka vaš dom bude sigurno mesto za njihove prijatelje. Postavite dobre i zdrave granice, kako bi svi znali kojih pravila treba da se pridržavaju. Iako naše društvo ne funkcioniše po plemenskom principu, naši tinejdžeri imaju potrebu da pripadaju svom plemenu (grupi).
Pričajte im priče o dobrim ljudima
Odvojite vreme da im pričate priče o dobrim ljudima, koji su javno prošli kroz nedaća i nevolje, pa se opet vratili na pravi put. Govorite im o ljudima koji su preuzeli odgovornost za svoje ponašanje i svoja dela. Naši dečaci treba da odrastu u odgovorne i stabilne ljude, a saznanje da život čine i uspesi i padovi je prvi korak ka tome.
Volite ih takve kakve jesu, a ne sliku ljudi koji biste voleli da budu
Svaki tinejdžer želi da ga vidite, čujete i volite baš onakvog kakav jeste. Ne želi da volite sliku osobe koju ste vi isplanirali za njega. Mnogo su osetljiviji nego što pretpostavljamo. Moramo da volimo i poštujemo naše sinove, pogotovo u periodu kada je njihovo samopoštovanje na tankom ledu.
Komentari 0