6 jednostavnih tehnika koje mogu da poboljšaju učenje

5. Iluzija znanja.

Bilo da ste zadovoljni učinkom ili mislite da je moglo bolje, svi su izgledi da nemate pojma koliko dobro je dete zaista naučilo tokom jednog grejanja stolice. To što je sa punim razumevannjem izdeklamovalo lekciju koju je upravo učilo ne znači da će mu ona ostati u sećanju duže od par dana. Sudbina informacija koje je upravo „usisalo“ zapravo je još neizvesna, i zavisi od budućih koraka prilikom obnavljanja i prisećanja naučenog. Vaše dete još manje zna koliko je naučilo – eksperimenti pokazuju da uglavnom pogrešno ocenjujemo sopstveni učinak pri učenju.

Oni koji najmanje nauče često su najzadovoljniji efektima učenja. Iluzija znanja rezultat je činjenice da kvalitet našeg prezentovanja upravo naučenog gradiva nema nikakve veze sa njegovom trajnošću u našem pamćenju. Štaviše, „agresivne“ tehnike za brzo bubanje kontraproduktvne su za dugoročno pamćenje, ali, na žalost, deluju efikasno na prvu loptu. Brzi rezultati ohrabruju, a tehnike kvalitetnog učenja koje se baziraju na prisećanju i stalnim proverama znanja u prvi plan stavljanju naše greške i nesigurnosti, pa mogu delovati obeshrabrujuće. A ljudi upravo uče praveći i ispravljajući greške.

6. Svi uče na isti način.

„Mom detetu uopšte ne leži način na koji predaje učiteljica“, „Ona je vizuelni tip, zato joj ne ide učenje iz suvoparne knjige“… Mnogi roditelji će probleme u učenju kod svoje dece objasniti specifičnim stilom učenja koji njihovom detetu odgovara, ali koji, na žalost, nema veze sa onim koji se praktikuje u školi. Naučinici, s druge strane, tvrde da svi učimo na bazično isti način.

Ne postoje vizuelni i auditivni tipovi, razlike u učenju među onima koji koriste levu ili desnu hemisferu itd. Nijedan eksperiment nije dokazao da određeni ljudi informacije primaju brže i bolje ako su predstavljene bilo vizuelno (slikom li grafikonom), zvučno (kada su ispričane) ili kada ono što učimo možemo i da vidimo u prostoru i opipamo. Razlika je u tome koliko ko uživa u određenom načinu prezentovanja materije, ali ne i u rezultatima učenja.

Umesto da troše vreme i resurse da učenje prlagođavaju različitim tippovima učenika, nastavnici bi trebalo da se usresrede na ono što je zajedničko svima. A dobro tempirane provere znanja, preplitanje gradiva, pravljenje greški i njihovo ispravljanje kao i menjanje ambijenta – univerzalne su tehnike koje pomažu svima.

Napisala: Jovana Papan

Izvor: Detinjarije.com