3 zlatna pravila dobrog ponašanja dece

Iako ne postoji jedinstveni priručnik koji će rešiti sve vaše vaspitne probleme, neke stvari su ipak jedinstvene. Tako većina stručnjaka stoji iza ova tri pravila koja bi trebala osigurati dobro ponašanje vašeg deteta:

lepo ponasanje

Mame, ostanite mirne

Gledajte na sebe kao vodiča vašeg deteta. Vi ste ti koji treba da ga  nauče lepom i ispravnom ponašanju. Pritom koristite jasan jezik i odgovarajući ton glasa. Ništa nećete postići ako uvek histerično vičete jer na taj način u stvari gubite kontrolu. Takođe, naredbe i primedbe nemojte izdavati molećivim i maznim tonom, jer vas dete neće shvatiti ozbiljno.

Kathleen Cranley Gallagher, doktorka i voditeljka porodičnog i dečjeg programa na institutu Dečjeg razvoja Univerziteta Severna Karolina, kaže da mala deca, pogotovo ona mlađa od 6 godina, još uvek uče kako da slušaju i interpretiraju značenje  izrečenih reči. Zato, što god želite poručiti detetu, budite jasni.

– Sagnite se do svoga deteta i recite mu u oči šta želite od njega, koristeći kratke izjave – savetuje doktorica. Na primer, ako je vaše dete upravo pocepalo slikovnicu, nemojte mu reći “Ne smeš cepati slikovnicu, to se tako ne radi…” Gallagher smatra da je mnogo produktivnije detetu reći nešto poput: “Knjige moramo čuvati i paziti kako rukujemo njima”.

Dakle, produktivnije je detetu naglasiti kako vi želite da se ponaša sa knjigama u rukama, nego kako ne želite da se ponaša. Ono će to onda i lakše razumeti.

Ako ste previše uznemireni da biste nastupili kao mirna mama, brojite u sebi do 10 pre nego se obratite detetu. Ili jednostavno nekoliko puta duboko udahnite. Takođe, pomaže saznanje da vam deca ne pokazuju nepoštovanje namerno, već je u tom uzrastu prirodno da iskušavaju postavljene granice. Stručnjaci čak navode kako bez pokušaja da ne pređu te granice, nema ni  kvalitetnog učenja.

Znači, ako dečje nestašluke budete doživljavali lično, teško da možete ostati mirni, a mirnoća je ključ dobre komunikacije. Ipak, nemojte niti glumatati ljubaznost i u potpunosti kriti svoju ljutnju i frustriranost zbog određenih događaja. Naime, to deci može poslati dosta nejasnu poruku i mogu pogrešno povezati ono što su uradili sa reakcijom i posledicom. Npr. razbijeni prozor sigurno nije povod za ljubazni osmeh. Ne morate vikati, ali odmeren i strogi ton bi trebao u ovoj situaciji učiniti svoje.

– Kada vičete vaše dete ne može shvatiti što tačno osećate i mislite i pokušava  to razjasniti, što u suštini otežava upijanje poruke koju želite poslati – objašnjava doktorka Gallagher.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA