Sa prvencem smo radili na osamostaljivanju, ali je pružao otpor prema određenim stvarima i radio samo ono što je hteo, a nije morao, a u to nisu spadale rutine koje nama, roditeljima olakšavaju.
Kod bake i deke je bilo još gore. Kao da se plaši da nešto ne uradi kako treba. Ili želi dodatnu pažnju? Šta god da je razlog, normalno da je bolje da je dete samostalnije.
Zbog toga sam morala da prihvatim trikove divne nam i iskusne vaspitačice Vanje, koje sam morala da pribeležim:
1. U početku raditi sve pola – pola
Kazati na primer: “Ti obuj jednu cipelu, a onda ću ti ja obuti drugu.”. Posle pričati o tome naglašavajući da je uspeo sam da se obuje, ali ne pridajući posebnu pažnju pohvali.
Strana 1 od 3
Komentari 0