Inteligencija deteta nije nešto što je određenom samo jednom stvari, već na to utiče mnogo toga – između ostalog i genetika, neki faktori iz okruženja… Jedno istraživanje koje se bavilo ovom temom pokazalo je i da dva faktora koja su prisutna na samom rođenju mogu da utiču na inteligenciju mališana. Ipak, treba podvući ovo „mogu da“, što znači da ovi faktori ne utiču nužno na inteligenciju, niti su jedini koji je određuju.
Elem, naučnici koji su istraživali inteligenciju dece utvrdili su da se bebe rođene pre 37 nedelja trudnoće, odnosno prevremeno rođene, suočavaju sa većim rizikom od dugoročnih izazova koji utiču na veštine učenja i razmišljanja, prema velikom novom pregledu postojećih istraživanja. Mala porođajna težina, definisana kao težina manja od 2,3 kilograma pri rođenju, takođe je povezana sa sličnim ishodima.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), bebe rođene prerano – posebno pre 32. nedelje trudnoće – suočavaju se sa većim stopama smrtnosti i dugoročnog invaliditeta. Bebe koje prežive mogu imati poteškoće sa disanjem i hranjenjem, cerebralnu paralizu, kašnjenja u razvoju i probleme sa vidom ili sluhom.
Iako je medicinski napredak značajno poboljšao stope preživljavanja, nova istraživanja sugerišu da se efekti prevremenog rođenja mogu proširiti daleko nakon detinjstva.
Najnoviji nalazi dolaze iz velike analize studija koju su vodili istraživači sa Odeljenja za primarne zdravstvene nauke Nafild na Univerzitetu u Oksfordu. Tim je ispitao šta su prethodne studije otkrile o tome kako prevremeno rođenje ili rođenje sa malom porođajnom težinom utiče na kognitivne sposobnosti i obrazovne ishode tokom celog životnog veka, prenosi Newsweek.
Istraživači su pregledali desetine postojećih sistematskih pregleda, crpeći dokaze iz stotina ranijih studija. Ovi pregledi su istraživali veze između prevremenog rođenja ili male porođajne težine i ishoda kao što su rezultati inteligencije, školski uspeh i potreba za dodatnom obrazovnom podrškom.
Pretražene su glavne akademske baze podataka za relevantne studije objavljene do aprila 2025. godine, a dva nezavisna recenzenta su procenila kvalitet studije i ponovo analizirala podatke kako bi se osigurala doslednost. Rezultati su pokazali da su u proseku ljudi rođeni prevremeno ili sa malom porođajnom težinom postigli niže rezultate na testovima inteligencije i lošije akademske rezultate od onih rođenih u terminu i zdrave težine. Razlike su primećene u nekoliko oblasti, uključujući čitanje, matematiku i pravopis, a ove osobe su imale veću verovatnoću da će im biti potrebna posebna obrazovna podrška.
Generalno, razlika u koeficijentu inteligencije bila je otprilike ekvivalentna oko 10 poena.
Razlike u kognitivnim sposobnostima i učenju bile su najprimetnije u detinjstvu. Iako su se razlike smanjivale tokom adolescencije, nisu potpuno nestale i bile su i dalje evidentne u odraslom dobu.
Takođe je bilo ograničenih dokaza koji ukazuju na to da su ljudi rođeni prevremeno ili sa malom porođajnom težinom imali manje šanse da završe školu i da njihovo obrazovanje može podrazumevati veće troškove zbog dodatnih potreba za podrškom.
Istraživači su zaključili da prerano rođenje ili premala porođajna težina može imati trajne posledice po učenje i obrazovne ishode tokom celog života osobe. Naglasili su važnost rane identifikacije dece u riziku, zajedno sa dugoročnom medicinskom i obrazovnom podrškom, kako bi se poboljšali njihovi ishodi kako rastu.
Da napomenemo još jednom, studija je pokazala da ova dva faktora mogu da utiču na inteligenciju dece, što ne znači nužno da je zaista i određuju.
Komentari 0