10 stvari koje deca ne treba da čuju od svojih roditelja

Roditelji treba da su tu za dete, da pruže podršku kada je potrebna i motivišu. Međutim, neke reči, izgovorene čak i sa najboljom namerom mogu da nanesu više štete nego koristi.

Foto: Pixabay

Sledećih 10 rečenica NEMOJTE da govorite vašem detetu:

Jesi lud/a?
Ovo je u redu da kažete ako dete zna da se šalite i ako je atmosfera potpuno opuštena. Ali, ako ste ljuti i derete se na dete postavljajući mu ovo pitanje samo ćete negativno uticati na na njegovo samopouzdanje. Umesto da lakomisleno govorite, potrudite se da date kontruktivnu kritiku jer ćete ovim rečima samo postići da dete misli da ga smatrate ludim.

Bilo šta što sugeriše krivicu za mentalno stanje roditelja
Na primer, nemojte da kažete “Izluđuješ me.” ili “Ludim zbog tebe.” To može da vam izgleda kao dobar odgovor u trenutku, ali to nije ono što vaše dete treba da čuje. Krivica ima negativan uticaj na to što dete shvata da radi roditelju. Optuživanje deteta da vas čini ludim ima potencijal da detetu smanji samopouzdanje.

Prazne pretnje
Svaki roditelj je ili izgovorio prazne pretnje ili čuo druge kako prete praznim rečima tipa “Bolje da uradiš …. Ili teško tebi.”. I onda ko zna šta ovo “teško tebi” znači. Ovakva rečenica predstavlja praznu pretnju i vaše dete će se ili plašiti vas ili vam neće verovati da ćete da primenite bilo kakvu disciplinsku meru.

Bolja varijanta je da tačno kažete šta može da očekuje, na primer: “Bolje sredi sobu inače ćeš biti kažnjen i nema interneta nedelju dana.”. Najvažnija stvar i u ovom slučaju jeste da uradite ono što ste rekli ako je to potrebno.

Prazne rečenice
Puno puta se čini da je detetu dovoljno reći “Bravo!” ali ako tu stanete i ne povežete ovu pohvalu sa nečim što je dete uradilo u stvari samo izgovarate praznu rečenicu koja ne znači ništa. Dajte ovoj reči dublje značenje tako što ćete je povezati u rečenicu: “Bravo što si sredio sobu.”, “Bravo za kontrolni, baš si dobro uradila.” i sl.

Požuri! Brže!
Ove reči će vašem detetu usaditi osećaj da stalno kasni. Umesto da ga požurujete na ovaj način, ublažite situaciju tako što ćete i sebe ubaciti u rečenicu, na primer: “Hajde da oboje požurimo da stignemo na vreme u školu.”. Ako dete uvek pravi baš velike probleme možete da pokušate i sa nagradom: “Ako krenemo na vreme u školu možeš duže da gledaš televiziju/igraš igrice/budeš kod drugara.” i sl.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA