Zašto je potrebno da roditelji i deca budu 1:1

Šestogodišnji Endi i njegov otac Tom uvek su zajedno. Od vremena kada Tom udari o vrata posle posla, kreće već viđeni scenario: Endi zadirkuje svoju sestru , Tom je deset puta rekao da se pokupe igračke , i uvek postoji drama oko odlaska u krevet . Tom viče , Endi cvili , durenje i osude iz dana u dan.

Foto: Flickr

Ovaj obrazac nije toliko neobičan . I otac i sin su uhvaćeni u negativnom ciklusu.  Endi je naučio kako da skrene negativnu pažnju  svog oca. U svetu deteta , negativano je bolje nego ništa. Ali očigledno to nije dobro ni za koga od njih.  Otac  vidi sina kao tvrdoglavog koji se uvek loše ponaša , a sin vidi svog tatu kako ga uvek loše vidi u svojim  mislima.

Oni treba da  prekinu  ovaj  negativnu ciklus. Očigledno je da  Tom mora da pristupi novim,  pozitivnim , a ne samo negativnim mislima.

Druga moćna alatka u roditeljskom arsenalu je Floor Time (vreme za igru na podu) . Floor Time je prvobitno razvijen od strane pokojnog Stenli Grinspena,  kao deo rada sa decom sa autizmom. Njegovo istraživanje je pokazalo da to ne samo da pomaže deci sa tim invaliditetom , već i deci svih uzrasta .

U osnovi to ide ovako :

1. Odvojite svaki dan oko 30 minuta za 1 : 1 vreme sa svojim detetom.

2. Neka vaše dete bude  zaduženo za ono što ćete raditi tokom tog vremena, i pratite njegovo vođstvo – on je gazda !

3. Nemojte da je  vreme uslovljeno i nikada ga nemojte otkazati, kao npr. kaznu za loše ponašanje.

4. Budite uključeni – u  interakciji sa svojim detetom . Uživajte u vremenu koje provodite  zajedno i izbegnite  uznemiravanja tokom tog vremena.

Mogu li ove dve alatke napraviti promenu?  Apsolutno!  Endi i Tom treba da menjaju  negativnu pažnju za pozitivnu. Endi , umesto da mu se stalno govori šta da radi,  ima priliku da bude zadužen za promenu,  koja je u stvari osnaživanje.  Otac može da vidi drugu stranu:  Endi  mu pomaže da otkloni svoje  ” ne – dobro dete ”  razmišljanje.

Zajedno grade neke pozitivne uspomene i  menjaju negativne . I na kraju, otac  može biti iznenađen kada  čuje sina  tokom ovog vremena da se zaista otvori prema njemu po pitanju  briga i detinjstva.

Hoće li  ovo  biti malo čudno u početku? Naravno, ali ako Tom može da odoli ispravljanju i kontroli a prihvati praćenje  Endija kao vođe, onda  će obojica ubrzo ući  u ritam i radovati se vremenu provedenom zajedno.

Evo kako  relativno male promene mogu dovesti do velikih rezultata.

Napisao:  Bob Taibbi, ima 40 godina kliničkog iskustva . Autor je 6 knjiga i preko  300 članaka,  pruža obuku na nacionalnom i međunarodnom nivou .

Izvor: Psychologytoday

Podeli:

Komentari


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA