Uloga probiotika u sprečavnju proliva

Zima je vreme najrazličitijih infekcija, pa je i upotreba antibiotika u zimskim mesecima veoma česta. Predstavljamo dve naučne sudije poljskih stručnjaka koje su se bavile neprijatnim problemom – prolivima koje izazivaju antibiotici širokog spektra.

uloga-probiotika-u-sprecavnju-proliva-353.jpg

NOVINE U PEDIJATRIJI – PREDSTAVLJAMO MEDICINSKA ISTRAŽIVANJA

ULOGA PROBIOTIKA U SPREČAVANJU PROLIVA IZAZVANIH ANTIBIOTICIMA ŠIROKOG SPEKTRA

Prva studija se bavila uticajem probiotske bakterije (Lactobacilus rhamnosus) u sprečavanju proliva koje izazivaju antibiotici. 240 mališana (uzrasta od 6 meseci do 14 godina) je uključeno u ovu odlično isplaniranu studiju. Sva deca su dobijala antibiotike širokog spektra (zbog infekcija disajnih organa). Polovina dece je dobijala probiotik zajedno sa antibiotikom, a druga polovina placebo (običnu zaslađenu vodicu umesto probiotika). Svi su praćen dve nedelje od uzimanja antibiotika, a izdvajana su deca koja su dobila proliv zbog antibiotske terapije.

U grupi koja je dobijala probiotik samo devetoro dece je dobilo proliv, a čak dvadeset u grupi bez probiotika. Najteži oblik proliva zbog antibiotske terapije (zbog razmnožavanja jedne opasne bakterije u crevima kojoj antibiotici širokog spektra pomažu da “raste”) je imalo troje dece u probiotskoj grupi, dok ih je devetoro imalo ovu ozbiljnu dijareju u grupi koja nije uzimala probiotik.

Zaključak je više nego jasan: duplo više dece, koja uzimaju antibiotik BEZ probiotika ima proliv, a čak tri puta više dece dobije težu formu antibiotikom izazvanog proliva! Zato je ova studija nedvosmisleno pokazala da probiotska bakterija (L. rhamnosus) smanjuje verovatnoću nastanka proliva kod dece koja uzimaju antibiotike širokog spektra.

Drugo istraživanje je proučavalo efekat probiotske gljivice (Saccharomyces boulardii) u sprečavanju proliva kod dece koja su dobijala antibiotsku terapiju zbog respiratornih infekcija.

Studija je obuhvatila 269 dece (uzrasta od 6 meseci do 14 godina) koja su podeljna u dve grupe. Prva grupa je dobijala probiotsku gljivicu, a druga placebo.

Samo 3,4% dece koja su dobijala Saccharomyces boulardii je dobilo proliv, dok je 17,3% mališana koji nisu dobijali probiotsku gljivicu dobilo proliv. Dakle, pet puta manje proliva izazvanih antibiotikom se desilo kod dece koja su dobijala probiotsku gljivicu zajedno sa antibiotikom!

Neželjenih efekata terapije probiotskim bakterijama i gljivicama u obe studije NIJE bilo, pa je razumljiva preporuka pedijatara: uz antibiotik dajte detetu i probiotik!

Pin It

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

*