Škripanje zubima kod dece

Škripanje zubima (stručni naziv je bruksizam) nije retko ni kod dece. Spominje se zastupljenost kod dece do 12 godina i do 33% slučajeva mada su statistike nedovoljno precizne, a za našu sredinu i nemamo podataka.

Najčešće se pojavljuje u periodu nicanja mlečnih i stalnih zuba, i uglavnom se gubi po njihovom potpunom izbijanju. Mnogo je češće noćno škripanje od dnevnog i roditelji ga ređe i to uglavnom slučajno primećuju.

Iako je stres najčešći uzrok bruksizma kod odraslih, uzroci škripanja zuba kod dece mogu da budu različiti. Spominju se nepravilni kontakti između zuba, ali i različita opšta oboljenja i stanja(infekcije, nepravilna ishrana, alergije, parazitarna oboljenja, hormonska oboljenja i sl.). Svakako da značajnu ulogu mogu da imaju i stres i ostali psihološki problemi(anksioznost, hiperaktivnost).

Škripanje zubima može da bude posledica i često jedan od prvih znakova(pored hrkanja i disanja na usta) otežanog ili onemogućenog prolaska vazduha kroz nos(gornji disajni putevi) što sa sobom nosi niz ozbiljnih posledica po opšte zdravlje i razvoj skeleta lica. To može da uzrokuje i tzv noćne prestanke disanje(apnee). Otežan protok vazduha stvara refleksne pokrete izbacivanja vilice što stimuliše mišične receptore, povećavajući njihovu aktivnost i započinje škripanje zubima. Roditelji uglavnom ne primećuju ili zanemaruju noćne poremećaje disanja pa se ovaj ozbiljan zdravstveni problem uglavnom zakasnelo otkriva.

Studije su isto tako pokazale da u najvećem broju slučajeva posle operacije krajnika i prestanka disanja na usta prestaje i škripanje zubima. Ali u oko 24% i pored prohodnosti nosa, disanje na usta zaostaje kao navika i potrebno je da se aktivno leči.

Iznenadna pojava škripanja zubima može da govori o stresnim momentima, posebno kod školske dece. Veliki broj dece sa problemima u porodici ili psihološkim problemima kod roditelja isto tako ima i škripanje zubima.

Pojedina istraživanja ukazuju da noćni poremećaji disanja povezani sa bruksizmom i sami po sebi mogu da uzrokuju stres, anksioznost i poremećaje ponašanja poput hiperkativnosti i poremećene pažnje kod dece.

Škripanje zubima može da izazove bolove u vilicama, glavobolju, probleme u viličnom zglobu i trošenje zuba. Istrošeni zubi mogu da pokazuju osetljivost na toplo i hladno usled pucanja gleđi. Pojava neobjašnjihiv ranica na sluznici usana i obraza može da ukazuje na bruksizam.

Ukoliko škripanje zubima traje duže vreme neophodno je da dete hitno pogleda stomatolog kako bi se na vreme isključili ozbiljniji, gore navedeni, poremećaji koji ga uzrokuju. Postojanje bolova i drugih simptoma, izraženo trošenje zuba kao i zaostajanje disanja na usta (i posle izvršenog uklanjanja krajnika i obezbeđivanja prohodnosti gornjih disajnih puteva) zahteva odgovarajuće mere lečenja i zaštite, koje su jednostavne i veoma efikasne. Ne treba zanemarivati problem!!!

Prof.dr Jovan Vojinović

Fb Dečja stomatologija

Podeli:

Komentari

  1. Tamara Vasov 29.09.2017 u 23:01

    Poštovani,
    Moj sin uskoro puni 3 godine i noću škrguće zubima. Normalno diše i do sada je na svim pregledima uključujući i stomatologa sve bilo odlično. Noću čujem i po nekoliko puta kako jako škripi ali se ne budi. Da li treba da tražim neka detaljnija ispitivanja i koliko vremenski (mesec, godina…) je to prihvatljivo? Hvala.

    Odgovori na komentar
  2. Poštovani, imamo dete od 7 ipo god.
    Škripi samo noću zubima i to svaku noć.
    Nekad baš jako.
    Ima velike krajnike pa su mu uglavnom usta poluotvorena.
    Da li ima razloga za brigu i da li će to škripanje prestati?

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA