Pas, mačka i – beba

Jula 2012. godine, u časopisu Pediatrics, objavljen je rezultat studije koju je sproveo tim stručnjaka iz Finske, na čelu sa dr Bergrothom ( Univerzitetska bolnica Kuopio, Finska ). Ovaj tim analizirao je povezanost učestalosti javljanja respiratornih infekcija kod beba koje su u kontaktu sa mačkama i psima tokom prve godine života.

U periodu kada su respiratorne infekcije  česte, a poznati faktori koji doprinose češćem javljanju su boravak u kolektivu ( jaslice ), starija braća i sestre, kao i izostanak dojenja.

Mi vam je ne predstavljamo sa ciljem da po kratkom postupku nabavite kućnog ljubimca, za to su potrebni i drugi, jači motivi, nego da bismo razrešili nedoumice i umirili strepnje parova koji već imaju kucu ili macu, a očekuju novog člana porodice.

Studijom su obuhvaćena deca rođena u istočnom i srednjem delu Finske u periodu od 2002-2005. godine, njih 397. Ova deca praćena su od trudnoće, a podaci o respiratornim infekcijama i njihovom lečenju, kao i o kontaktu sa mačkama i psima tokom prve godine života prikupljani su na osnovu nedeljnih dnevnika i upitnika na kraju prve godine.

U studiju su uključene samo zdrave bebe rođene u terminu, a analizirani su i podaci o polu deteta, godišnjem dobu rođenja, braći i sestrama, porodičnoj sklonosti ka alergijama, socioekonomskom statusu porodice, dojenju, izloženosti duvanskom dimu, o boravku u kolektivu, kontaktu sa drugom decom i kontaktu sa mačkama i psima ( celodnevni kontakt ( ljubimci koji žive u stanu/kući ), dnevni kontakt 6-16h i kontakt ˂ 6h dnevno ).

Analizom prikupljenih podataka došlo se do zaključka da je kontakt sa mačkama i psima u najranijem uzrastu moguć zaštitni faktor od infekcija uopšte ( deca u kontaktu bila su zdrava više nedelja tokom prve godine života od dece koja nisu imala kontakt sa mačkama i psima ), a naročito je izražen zaštitni efekat u odnosu na respiratorne infekcije, pogotovo zapaljenje uha i nosa ( otitis i rhinitis ).

Studija je pokazala i da je nešto izraženiji pozitivan efekat kontakta sa psima, naročito onima koji veći deo dana borave napolju ( najzdravija su bila deca koja su u kontaktu sa psima koji  manje od 6h dnevno provode unutra ).

Autori studije moguće objašnjenje vide u tome što ovi psi sa sobom u kuću unose više „prljavštine“, tj. raznovrsniji mikrobiološki „svet“, čime je stimulacija i „podešavanje“ nezrelog dečijeg imunog sistema efikasnija, odgovor na virusne respiratorne infekcije složeniji i bolji, a bolest kraćeg trajanja.

Priredila: dr Ivana Veljić

Podeli:

Komentari

  1. Da izuzetak potvrdjuje pravilo, dokaz je moje dete… od psa se ne odvaja, ali ni od antibiotika. Nos mu je prvi put procureo sa 16 meseci, samo su se redjali antibiotici, dok nedavno ne izvadismo 3. krajnik…od oktobra do februara smo isprobali verovatno sve antibiotike, i probiotike pride…al kako god,pas ce uvek biti deo nase porodice… jer, nema nista lepse od dvogodisnjaka koji objasnjava psu kako se pije voda iz case…

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA