Kako vežbanje podstiče rad mozga kod dece

Ako podstičete dečake i devojčice da trče, skaču, ciče, preskaču i jure jedni za drugima ili za loptom, znatno ćete poboljšati njihovu sposobnost da razmišljaju, pokazuju rezultati do sada najambicioznije studije o fizičkoj aktivnosti i kognitivnom učinku kod dece.

vezbanje

Foto> Flickr

I ova studija ističe važnost fizičke aktivnosti za zdravlje i razvoj mozga kod dece, naročito u pogledu određenih veština razmišljanja koje najviše utiču na školski uspeh.
Odavno se zna da deca bolje razmišljaju ako se kreću. Nedavne studije su pokazale da su rezultati dece na testovima iz matematike i čitanja bolji ako su pre toga bili u šetnji, čak i kod dece s viškom kilograma i bez kondicije. Druge studije su otkrile vezu između aerobne kondicije dece i strukture mozga, pri čemu su delovi mozga zaduženi za razmišljanje i učenje veći kod dece koja su u boljoj kondiciji.

Ali ove studije su bile kratkoročne ili međusobno povezane, što znači da nije moglo da se zaključi da li je kondicija zaista uticala na mozak kod dece ili jednostavno ona deca sa razvijenim mozgom vole da vežbaju.

Zato su se za potrebe ove nove studije, objavljene u septembarskom broju časopisa Pediatrics, istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu obratili državnim osnovnim školama u okolini i pitali da li mogu da odaberu učenike starosti 8 i 9 godina za program vežbanja posle škole.

Ova grupa je bila posebno interesantna za istraživače, jer su prethodne studije pokazale da u tom dobu deca najčešće naglo razvijaju takozvanu izvršnu funkciju mozga, što predstavlja sposobnost da uvedu red u svoj način razmišljanja. Izvršne funkcije pomažu u kontroli istovremenog izvršavanja više mentalnih funkcija, održavanju koncentracije i sprečavanju neodgovarajućih reakcija na mentalni stimulans.

Deca čije su izvršne funkcije slabije izražene obično imaju problema sa učenjem u školi, dok deca sa razvijenim izvršnim funkcijama najčešće imaju dobar uspeh.

Istraživači su se pitali da li bi redovno vežbanje poboljšalo veštine u izvršnom funkcionisanju dece kroz podsticanje normalnog mentalnog razvoja.

Prijavilo se 220 lokalnih mališana koji su dovedeni na univerzitet na niz testova da bi se izmerila njihova aerobna kondicija i trenutno izvršno funkcionisanje.

Istraživači su potom podelili grupu napola, pri čemu je 110 njih stavljeno na listu čekanja za vanškolski program, što znači da su nastavili sa redovnim aktivnostima i poslužili kao kontrolna grupa.

Preostalih 110 dečaka i devojčica se autobusom vozilo svakog popodneva do studentskog grada, gde su učestvovali u organizovanim, strukturisanim formama neobuzdane dečje zabave.

“Želeli smo da se igraju”, izjavio je Čarls Hilman (Charles Hillman), profesor kineziologije i zdravlja zajednice na Univerzitetu u Ilinoisu i glavni autor studije.

S monitorima rada srca i pedometrima radi praćenja aktivnosti, deca su upućena u vežbe koje i inače spadaju u dečje igre. Aktivnosti, koje su se često smenjaivle, sastojale su se od igara kao što je šuga, kao i instrukcija za veštine tehnike, poput driblanja fudbalske lopte. Program vežbanja je sastavljen tako da poboljša i fizičku izdržljivost i osnovne motoričke veštine, kaže dr Hilman.

Svaki dvosatni trening je podrazumevao i pauze za odmor, s obzirom na to da deca jurcaju okolo dok ne iznemognu, a onda počnu iz početka. Prema merenjima pedometara, dečaci i devojčice su se kretali umerenim do intenzivnim tempom 70 minuta i prelazili više od tri kilometra po treningu.

Program je trajao cele školske godine, pri čemu su treninzi bili organizovani svakog dana posle škole u periodu od devet meseci, s tim što nisu sva deca prisustvovala svakom treningu.

Na kraju programa su se obe grupe vratile na univerzitet i ponovile fizičke i kognitivne testove.

Kao što je i bilo očekivano, deca u grupi za vežbanje su bila u boljoj kondiciji nego ranije, za razliku od dece u kontrolnoj grupi. Kod aktivne dece je došlo do smanjenja telesne masnoće, iako telesna težina i sastav nisu bili u fokusu ove studije.

Ono što je važnije jeste da su deca u grupi za vežbanje takođe pokazala znatna poboljšanja rezultata na svim testovima izvršnih funkcija koji su rađeni na računaru. Bila su bolja u “kontroli ometanja”, što predstavlja sposobnost da se blokiraju nebitne informacije i usredsredi na dati zadatak, nego što su bila na početku   programa, i unapredila su sposobnost da barataju različitim kognitivnim zadacima.

Isto tako je važno napomenuti da su deca koja su pohađala najviše treninga pokazala najviše poboljšanja u rezultatima kognitivnih testova.

Deca u kontrolnoj grupi su takođe poboljšala rezultate testova, ali u mnogo manjoj meri. Mozak dece u obe grupe se razvijao, ali je proces bio brži i sveobuhvatniji kod dece koja su trčala i igrala se.

“Poruka je da deca treba da budu fizički aktivna”, i zbog razvoja mozga i zbog zdravlja, kaže dr Hilman. Vanškolski programi kao što je ovaj, koji su razvili on i njegove kolege, zahtevaju veoma malo opreme ili troškova za većinu škola, kaže on i dodaje da bi trebalo angažovati kvalifikovanog instruktora fizičkog vaspitanja.

Duži časovi fizičkog vaspitanja u školi bi takođe mogli da garantuju da se deca dovoljno bave fizičkom aktivnošću radi zdravlja mozga, naravno. Međutim, školske vlasti širom zemlje skraćuju ili ukidaju fizičko vaspitanje iz finansijskih i drugih razloga, što najverovatnije predstavlja “kratkovidu” politiku, kaže dr Hilman. Ako želite da deca dobro čitaju i rade matematiku, obezbedite im i da se kreću, piše Njujork tajms.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.