Dosada kod dece

Dosada kod dece je normala pojava, mada je mnogi povezuju sa dolaskom dvadesetprvog veka. Ranije kao da su deca umela sama da se zaigraju i  zabave, a roditelji bili spremniji da deci pokažu put  do kreativno ispunjenog vremena.

dosada

Foto: Flickr

Činjenica je da su članovi porodica bili više okrenuti jedni ka drugima, znalo se radno vreme roditelja i vreme koje se provodi sa decom. Moderna tehnnologija osim tetevizije i radija nije postojala. Da li smo dobili ili izgubili?

Dosada je prateći deo života. Za odrasle može predstavljati predah, prostor za razmišljanje, kreativnost, maštarenje. Adolescetima dosada donosi odmor ali i rizik ukoliko ne mogu da je istolerišu.Tanka je linija između depresivnosti i dosade kod mladih.

Kod dece do tri – četiri godine je normalno da roditelji zabavljaju decu, s ciljem  da ih uče kako da sama osmišljavaju vreme. Zadatak roditelja je da, u zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih interesovanja i pažnje, zajednički pronađu aktivnosti kojima dete može samostalno da se zaigra. Slobodno vreme ispunite kreativno.Kako?

  • Isključite televizor i kompjuter, pustite muziku, pevajte, igrajte
  • Uključite dete u svakodnevne aktivnosti, sređivanje stana, nameštanje kreveta, brigu oko igračaka (brisanje, sređivanje…), slaganje garderobice. Deca to vole jer se osećaju kao odrasle osobe kojima ukazujete poverenje i značaj u porodičnom životu. Pomaganje oko pravljenja kolača je prava radost za devojčice.
  • Idite u park sa decom kad god možete. Druženje sa drugim roditeljima i decom i boravak na vazduhu prijaće svima. To je dobra prilika da upoznate i steknete nove prijatelje, i vi i dete.
  • Odlazak u dečje pozorište i bioskop je prava radost za mališane. Posle toga obavezno razgovarajte o likovima, karakterima, ko je dobar, a ko nije…Kod kuće pomozite detetu da proba da nacrta neki zanimljiv lik i postaknite ga da svojim rečima nekome od ukućana ispriča šta je gledalo u bioskopu ili pozorištu.
  • Ukoliko imate kućnog ljubimca, uključite dete pored igre, i u negu.
  • Ispišite moguće aktivnosti na papir. Napisane reči, čak i ako dete ne zna da čita, imaju mnogo veću težinu od izrečenih. Za dete, samo ispisivanje daje poseban značaj i ozbiljnost, naročito ako zna to i da pročita. Još interesantnije je da moguće zajedničke ili samostalne aktivnosti ispišete na papiriće koje ćete ubaciti u staklenu teglu, i izvlačiti kao „iz šešira“ u trenucima dosade.
  • Igre sa vršnjacima su odlićne zbog razvijanja empatije, tolerancije, saradnje, verbalnih sposbnosti, prepoznavanja neverbalne komunikaciju. U društvu vršnjaka dete se uči pobedama ali i porazima .
  • Sportski vrtići i školice sporta su idealne za razvijanje sportskog duha, učenje poštovanja reda i strpljenja,koncentracije, koordinacije pokreta…Ukoliko primetite da je vaše dete talentovano za crtanje, muziku ili ples, omogućite mu da razvije talenat. Ili „vijuge“ u školici šaha…
  • Šetajte, planinarite, vozite bicikl, rekreirajte se. Navike se usvajaju od malih nogu. Kad odraste, vaše dete će raditi ono što je naučilo s vama.
  • Sa polaskom u školu učlanite dete u biblioteku. Stvarajte naviku čitanja od malena. Razvijajte ljubav i prema novinama – čitanju „Politikinog zabavnika“ ili „Nacionalne geografije za decu“.
  • Kada je reč o igračkama, ne preterujte. Deca se brzo zasite i u jednom momentu im ne znače ništa. Traže nove i nove, i tako u beskraj, što gubi smisao. Ograničite broj raspoloživih igračaka (zajednički odložite višak) kako bi se dete vezalo za njih, izigralo i razvilo afektivni odnos prema njima.

Moderno doba je donelo kompjutere i video igrice. Na predškolskom uzrastu, ukoliko njihovo korišćenje izmakne kontroli, donose više štete nego koristi. Dete se pasivizira, ne razvija govorno-jezičke sposobnosti, podiže unutrašnju napetost, ne razvija kreativnost, nepovoljno utiče na psiho-motorni razvoj. Postoji rizik da dete postane gojazno, da mu oslabi vid, da ne ume da komunicira sa okolinom… Zato vi morate ograničiti vreme provedeno za računarom ili na mobilnom telefonu. Možda su igrice dobre sluge, ali sigurno – loši gospodari.

Dosada ne mora da bude neprijatno osećanje. Odmor je neophodan posle raznih aktivnosti. Faza mirovanja obnavlja i dušu i telo, može biti put u osmišljavanje nečeg kreativnog. I deci je potreban predah i vreme da obradi svakodnevne aktivnosti i informacije  – i da ne radi ništa. Ukoliko se dete ne žali da mu je dosadno, to znači da ima sposobnosi i da uživa u sopstvenom društvu i da ume da toleriše eventualnu neprijatnost koju dosada može da donese. Tada mu vi niste potrebni.

Marijana Petrović spec.med.psihologije

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.