Žutica novorođenčeta

Sigurno ste do sada slušali razne priče na temu žutice kod novorođenog deteta. Neko vam je to pominjao kao normalnu pojavu, a u drugim pričama je bila razlog za duži ostanak u porodilištu.

beba

Kako se leči?

Terapijski pristup zavisi od težine žutice:

● Kod graničnih vrednosti bilirubina, nekada je dovoljno samo češće hraniti bebu, što ubrzava pražnjenje creva.

● U lečenju se najčešće primenjuje takozvana foto terapija – beba se smešta u izoletu (inkubator) pod UV lampu (ultraljubičasto svetlo), da se «sunča» (bilirubin koji cirkuliše u krvnim sudovima kože pod dejstvom UV zraka postaje rastvorljiviji u vodi, pa se lakše izlučuje). Ovo nipošto ne znači da isti efekat ima izlaganje bebe suncu (u pitanju je drugačije, nekontrolisano zračenje, na koje je bebina koža izrazito osetljiva, a na taj način je izložena previše mala površina bebine kože…).

● Za lečenje najtežih žutica se primenjuje eksangvinotransfuzija – to je postupak kojim se bebi vadi određena količina krvi i zamenjuje krvlju dobrovoljnog davaoca. Na taj način se koncentracija bilirubina u bebinoj krvi značajno smanjuje (za oko 40 odsto u odnosu na početnu vrednost).

Zbog čega se, u stvari, žutica leči?

Naravno, razlog nije estetski. Bilirubin se u krvi vezuje za vrstu proteina – albumine, i tada je previše «veliki» da bi prošao kroz jednu veoma važnu «opnu», takozvanu krvnomoždanu barijeru. Ona štiti mozak od raznih, potencijalno toksičnih materija koje dospevaju u krv. Kada je količina bilirubina povećana, nema dovoljno mesta na albuminima, pa se bilirubin nađe slobodan u krvi.

Tada prolazi kroz krvnomoždanu barijeru i nakuplja se u određenim delovima mozga, što može da dovede do oštećenja tkiva i razvoja oboljenja koje se zove kernicterus. Ono se manifestuje neurološkim poremećajima različitog tipa i stepena.

Ako se razvije – ovo oboljenje se, nažalost, ne leči. Ali, na sreću, izuzetno je retko. Žutica je, dakle, veoma često stanje, koje u većini slučajeva prolazi spontano, ili primenom vrlo jednostavnih mera, ne ostavljajući posledice na vaše dete.

Zato poslušajte savet pedijatra, budite strpljivi i, ako je potrebno, ostanite duže u porodilištu – kako biste vaša beba i vi bezbrižno stigle kući.

Koji faktori povećavaju rizik od nastanka patološke žutice?

Pre svega, to je nepodudarnost krvnih grupa mame i bebe, pogotovo ako je mama nulta krvna grupa («0»), a beba «A» ili «B», kao i ako je mama Rh D negativna, a beba Rh D pozitivna.

Pod većim rizikom su i preterminska novorođenčad, kao i ona koja su male porođajne mase, potom bebe koje su pretrpele nedostatak kiseonika tokom porođaja, bebe koje imaju neku od porođajnih povreda (pogotovo porođajni naduv ili kefalhematom – koji su posledica krvarenja u meka tkiva poglavine, kada se zbog razgradnje izlivene krvi oslobađa dodatna količina bilirubina…).

Nasledne bolesti, oboljenja majke, infekcije, kao i upotreba nekih lekova – takođe povećavaju rizik.

Rizik povećavaju i razne zablude u vezi sa žuticom, naročito primenjivanje pogrešnih mera – na primer, sunčanja, ili davanjem velikih količina vode novorođenčetu, sa ciljem da se «ispere» bilirubin (već smo rekli da se bilirubin ne rastvara u vodi, pa nikako ne može ni da se ispere, odnosno izmokri. Da je to moguće, problem ne bi ni postojao. Osim toga, ako bebi dajete vodu, uskraćujete joj neophodnu hranu, jer ona ima veoma mali želudac, a izgladnjivanje podstiče porast bilirubina…).

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Naša beba je mnogo pospana. U pitanju je beba od 8 dana. Teško je budimo. Kada se probudi malo sisa i popije od 45-60ml dohrane. Po otpustu je bila žućkasta i tada joj je bio bilirubin 161. Šta da radimo da je rasanimo kako bi sisala a ne zaspala na dojci? Štipkamo je i za petu i po nosiću ali kratko se probudi.

    Odgovori na komentar
Strana 15 od 15<<<1112131415

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA