Ne mogu da kažem da se nisam zamislila. Naravno da svi živimo za svoju decu, naravno! Naravno da su ona na prvom mestu-trebala bi biti ako si normalan i dobar roditelj. Ali ne radi se o tome već da roditelji ne treba zbog dece da izbrišu sve ostalo. Da ne treba da prestanemo da postojimo kao jedinke koje imaju svoje živote, hobije, interesovanja,poslove…generalno život. Naravno da se to ne odnosi na period bebe! Mnogi se „zbune“ pa nastave dažzive mladalačkim načinom života i kad stigne beba a to je pogrešno jer dete pati! Detetu je potrebna majka, uvek ali prvu godinu posebno. Majka bi trebala da bude odgovorna i nesebična. Da je tu. Ali kad dete malo poraste pa na dalje, šta onda? Treba li da se visi nad glavom tom detetu? Treba li mu biti na usluzi 24h? Treba li žena da odustane od svog posla u potpunosti da bi bila kući sa decom? Šta onda? Šta se desi kad ona odrastu i odu svojim putem? Žena ostaje sama. Sama je jer je sve dala, sve je odbacila, ništa nije sačuvala za sebe.
To se odnosi i na brak generalno. Ooo kako se odnosi i na brak! Ljudi često zaborave da budu muž i žena i vrlo često postaju samo mama i tata. Samo to. Drugo se zaboravi. Surov je danasnji život. Surovi su ljudi. Niko nikog ne pita može li, kako mu je…plati jedan račun, plati drugi, plati ovo, plati ono… a gde je tu život? Pa za decu treba jedno,pa drugo…i muz i zena lako odu u zaborav. Ostanu samo cimeri,drugovi,roditelji…ali njihov odnos propada. I to me je zastrasilo! Doduše,sigurna sam da se nama to ne može nikad desiti. Tek smo na početku da tako kažemo. I volimo se bezgrančcno. Ali zar nije mnogo parova toliko mislilo? Zar se nije mnogo parova toliko volelo? Jeste,mnogo ih je…ali su zaboravili usput šta je bitno. Zaboravili su da vole sebe i svog partnera, voleli su samo svoju decu.
Da bi deca bila srećna i zadovoljna moramo i mi, nema veće sreće za dete nego kad se mama i tata vole ,a na tome treba raditi.
Hoće li mom detetu nesto faliti ako ja odvojim 15 minuta za sebe dok se on igra a tata ga čuva? Hoće li mu biti nešto ako ja nalakiram nokte ili sredim kosu umesto sto i nakon godinu dana bdim bez prestanka nad njim? Jedna je stvar kad je dete beba i kad je žena sama tada. Ali kad se neki ritam uspostavi, kad beba malo poraste i dobije sopstvena interesovanja, hoće li mu biti nešto? Hoće li mu nešto faliti da ga pričuvaju baba i deda da mama i tata odu na 2 sata do bioskopa? U kupovinu bez deteta? Ili bilo šta drugo? Neće. Neće i treba to konačno da shvatimo. Osećaj krivice za ovakve stvari je neosnovan i treba ga izbaciti.
Ne treba da zaboravimo ni nasa zadovoljstva u trenutku kada je dete podmireno.
Volite se muževi i žene! Volite sebe i svoje ljubavi. Decu svakako volite najviše.
Kao što kaže moj dragi pre neko veče: “ Srećo hajde ostavljaj taj komp i dodji da se mazimo!“
Mazite se, ljubite i grlite. Volite se i budite srećni. Svi to zaslužujemo! :)))
Komentari 0