Deca plaču da bi privukla pažnju roditelja. Da li će ona često koristiti ovo iritirajuće ponašanje zavisi od toga da li će roditelji popustiti, jer tada deca nauče da kukanje ima efekta. Stručnjaci kažu da u proseku dete dosađuje roditeljima devet puta kako bi dobilo ono što želi i tada obično i pobedi jer se roditelj preda. Zato: nemojte popustiti već pročitajte šta da radite, jer rešenje postoji.
Foto: Palladius/flickr
Kukanje je glasno, dosadno, umarajuće i veoma, veoma iritirajuće. Dobre vesti su da kukanje spada u naučeno ponašanje i da, kao takvo, može da se “oduči”.
1.Uvođenje pravila: Kukanje se ne toleriše!
Pre svega, potrebno je da budete svesni činjenice da svako dete nekad kuka. Siguran način da kukanje postane navika je popuštanje od strane roditelja. Naime, ako se jednom predate deca će ovu metodu da koriste kao način da dobiju ono što žele jer će shvatiti da ona funkcioniše. A ako ga ne prekinete može lako da pređe u ružno ponašanje. Zbog toga je najvažnije da ne dopustite detetu da misli da ovaj sistem funkcioniše.
Najbolji način da zaustavite ovakvo ponašanje je da odbijete da slušate želje i molbe osim ako nisu izrečene ljubaznim glasom. Na prvi znak kukanja odmah recite: „Prestani! Neću da slušam kukajuće glasove.” i okrenite se. U trenutku kad kukanje prestane, čak i na sekundu, kažite “ali slušam prijatan glasić mog deteta, tako da kaži šta ti treba”. Cela stvar je u tome da blago ali čvrsto odreagujete na kukanje i uvek pozitivno odreagujete na „ljudski“ ton.
2.Pokažite detetu lep način da se nešto traži
Izaberite neki miran trenutak za razgovor sa vašim detetom da biste mu objasnili zašto je kukanje neprihvatljivo. Najvažnije je da ono shvati razliku između „dosadnog“ i normalnog tona koji ljudi obično koriste. Naglasite ponovo da ćete slušati samo normalan glas deteta. Važno je da detetu pokažete kako zvuči prihvatljiv ton. Odglumite mu njegov glasić kada kuka i normalan glas kada pričate. I pustite ga da i ono proba isto kako bi dobro shvatilo razliku.
3.Objasnite vaša pravila
Obavestite dete da od sada može da očekuje automatsko „ne“ svaki put kada kuka. Toga treba i da se držite pa čim čujete i početak kukanja odmah odbite šta god ono tražilo. Plač obično nestaje kada dete shvati da on ne vodi ničemu pa je zbog toga važno da dete shvati da je vaše pravilo nepromenljivo. Objasnite ovo i ostalim članovima porodice kako biste svi bili ujedinjeni.
4.Odredite posledicu kada se kukanje ponovi
U slučaju da dete i dalje nastavi da plače neophodno je da postoji tačno određena posledica ovog ponašanja. Isto važi i za psovanje, udaranje, pljuvanje, odgovaranje i sl. Uz to morate biti svesni da popravka bezobraznog ponašanja ne može da sačeka povratak kući već zahteva trenutnu, ali osmišljenu, reakciju. Tamo gde se dete ružno ponaša dolazi do delovanja roditelja. To može da znači promenu plana ako ste krenuli na rođendan ili izašli u šetnju, ali ako stvarno želite da prekinete ovakvo ponašanje morate detetu skrenti pažnju da kukanje znači vraćanje kući.
Posledice mogu da zaustave ružno ponašanje samo ako se koriste svaki put kada i ružno ponašanje. Ako ga primenite jednom i zatim zaboravite na njega, kukanje će se povećati. Logika je sasvim ista kao ona sa početka: dete shvati da će te vi u jednom trenutku popustiti i samo produži trajanje svoje isprobane metode. Takođe je važno da pokažete odlučost, što znači da nema besa, pridika ili nervoze.
I naravno, ne zaboravite da nagradite dete kada koristi odgovarajući način da traži nešto i kada vidite da se trudi. Isto tako, budite dosledni. Nemojte dozvoliti ponašanje koje smatrate neadekvatnim.
Izvor: Najboljamamanasveti.com
