Foto: Flickr
Neke od činjenica iz ove priče prepoznaće svaki roditelj koji ima tinejdžera, a on ima svoju sobu iz koje ne izlazi. A kad je napusti, u njoj ostaje zarobljen ustajali vazduh prošaran smradom čarapa ili prljavog veša koji ispada iz korpe. Jedna studija pokazuje da ne treba mnogo da se brinete jer je nedavno dokazala da postoji manja verovatnoća da će tinejdžeri i adolescenti osetiti miris znoja, dvanskog dima i sapuna.
Studija je istovremeno dobila i dokaze da će oni odmah odreagovati na nezdravu hranu i kečap jer za njih imaju prilično osetljiv nos.
Naučnici Univerziteta Arhaus iz Danske testirali su desetak zajedničkih mirisa na 410 ljudi mlađih od 50 godina.
Dok je svaki učesnik bio u stanju da detektuje karakteristične mirise benzina, kafe i ribe, generacijiski jaz se proširio kada je reč o nekim drugim oflaktornim nadražajima.
Kod odraslih je relativno dobro razvijeno čulo mirisa za bilje i začine, te za neke osnovne namirnice kao što su hleb i limun.
Ali 172 ispitanika uzrasta između 12 i 18 godina pala su na manje prijatnim zadacima. Jedan tinejdžer od sedam njih nije bio u stanju da prepozna miris znoja, a 10 odsto njih nije uspelo da prepozna miris duvanskog dima, dok kod odraslih taj procenat iznosi 92 i 97 odsto.
Odrasli su imali prednost i kada je reč o detektovanju mirisa sapuna – 87 odsto naspram 84 odto kod mladih ispitanika.
Međutim, deca su došla na svoj teren kada je trebalo da prepoznaju koka-kolu – 81 vs 72 odsto, kečap – 82 vs 72 odsto, keks – 64 vs 39 odsto, gumene bombone – 61 vs 51 odsto, maršmelou – 58 vs 32 odsto, mars – 54 vs 31 odsto.
Ova studija, koja je objavljena u časopisu Chemical Senses – daje potencijalno objašnjenje zašto su tinejdžeri naizgled imuni na neprijatne mirise u svojim sobama. Studija tvrdi da će mladi možda morati da se na njih naviknu tokom godina pre nego što počnu da ih jasno registruju
Vođa studije Aleksandar Fejdželstad i asistent na Univerzitetu Instituta Flavor kaže: – Naši nalazi kod adolescenata u skladu su sa našom hipotezom da deca mogu da nemaju za mirise specifična znanja i da se ona stiču tokom života kroz različita iskustva.
Iako su mirisi moćni pokretači autobiografskih sećanja iz prve decenije života, i na neki način tesno povezana s memorijom, sposobnost da se imenuju mirisi jeste stečena veština koja se savladava godinama.
Kako god, dok im se ne izoštri čulo mirisa, tinejdžeri bi možda mogli s vremena na vreme da sebi u podsetnik pribeleže da ponekad treba da istresu posteljinu od komadića čipsa ili da npr. bar jednom dnevno izluftiraju sobu zarad čistog vazduha.
Izvor: Telegraf
Komentari 0