Umesto da otac kaže:“Pozvaću Jovanu“, reći će:“Pozvaću mamu.“
Zašto joj se ne obraća po imenu i zašto mladi roditelji u najvećem broju slučajeva o sebi govore u trećem licu i nazivaju se mamom i tatom?
Iako o ovoj temi ne postoji nijedno formalno istraživanje, Lisa Pelerin, profesorka sociologije na Univerzitetu u Indijani, smatra da se roditelji u odnosu prema deci postavljaju kao jezički treneri.
„Oni koriste one termine koje bi želeli da koriste njihova deca.“
Reči „mama“ i „tata“ su lake za izgovor zato što se zasnivaju na ponavljanju dva sloga, a ove reči slično zvuče i u nekim drugim jezicima.
Uz to, deca do druge ili treće godine ne razumeju zamenice, a prva zamenica koju usvoje jeste „ja“. Oko pete godine starosti, deca i dalje svoje roditelje oslovljavaju s „mama“ i „tata“, ali znaju da njihovi roditelji imaju imena, kaže Pelerinova.
Deci je teško da razumeju da jedna osoba ima dva različita imena – ona je i mama i Jovana. U trenutku kada dete usvoji ovo znanje, tako roditelji ispred dece vremenom počinju jedno drugom da se obraćaju po imenu.
Nije retka pojava da se neka deca, bez obzira na godine, roditeljima uvek obraćaju sa mama i tata.
Izvor: Nacionalna geografija
A zašto je bitno da se sprovede istraživanje na ovu temu? Toliko je suvišna da ostavlja skoro svakog bez komentara. Pa naravno da roditelji žele da ih deca oslovljavaju sa mama i tata, i da govorom u trećem licu objašnjavaju bebama pa deci da to žele, kako bi najlakše shvatila.