Foto: Flickr
Obično se kaže da su klinci u tom uzrastu najslađi, ali i nekako najzahtevniji. Iako ni oni sami ne znaju koliko su mali, koliko veliki, zavisno od situacije znaju se pokazati kao pravi mali mudraci. A onda opet, već sekundu kasnije, iznenade time koliko su zapravo još uvek mali. Iako govorimo o trogodišnjacima ovo je u stvari faza koja počinje oko druge godine i traje sve do pete – dobre tri godine u kojima bi roditelji zaista trebali znati važne stvari koje se tiču njihove dece.
A da je to tema koja okupira mnoge roditelje dokazuje i dr. Tovah P. Klein koja se već dugih 20 godina bavi proučavanjem upravo dece ovog „slatkog“ uzrasta i na tu je temu već objavila nekoliko knjiga. Izdvojili smo nekoliko saveta koji će vam pomoći da razumete zašto nas upravo deca ovog uzrasta najviše izbacuju iz ustaljenog ritma brige, stege i ljubavi.
Oni još uvek nemaju osećaj za vreme
Ovo verovatno zna svaki roditelj koji je bar jednom (ili puno puta) doživeo da ga dete jednostavno ne posluša kada se kaže „idemo odmah“, „Moramo sada da idemo!“, „SADA je vreme za spavanje“ i slično.
Razlog zašto klinci u ovom uzrastu ne mare za takva požurivanja jeste taj što njihovi mozgovi još uvek nisu toliko razvijeni da razumeju pojam vremena. Oni jednostavno žive samo u sadašnjosti i još uvek se vode sopstvenim impulsima vremena. A zna se da kada nešto žele – to žele sada, isto kao što baš sada ne žele da poslušaju svoje roditelje jer im njihovo požurivanje jednostavno – ne odgovara.
Ali, kako je svaku veštinu moguće ubrzati sistematskim ponavljanjem – tako se i ovaj pojam o vremenu može brže naučiti ako dete planski podsećate na njega – „za pet minuta krećemo, igraj se još malo sada pa ćemo onda na spavanje“ i slično.
Za njih je sada najvažnija moć kontrole
Deca uče i kopiraju roditelje, a u ovoj fazi života postaju svesni koliko toga roditelji kontrolišu pa se i ona jako rado igraju odraslih na način da pokušavaju da nametnu svoju kontrolu. To se najbolje vidi u primerima onoga šta žele, odnosno ne žele da obuku, hrani koju žele ili ne žele da jedu, a mnogi bi vrlo rado kontrolisali i vreme odlaska na spavanje, vreme odlaska na toalet, na kupanje. To su, primetili ste, sfere u kojima vam deca sada stvaraju najviše problema.
Da bi ih preduhitrili i ujedno pokazali da razumete njihovu želju za kontrolom, imajte keca u rukavu. Ako stalno imaju neke svoje fiks ideje vezane za oblačenje, dajte im malo slobode po tom pitanju. Čak ih možete podstaknuti i da sami biraju, na primer, kroz igru im dajte da odluče šta će prvo obući (kada vi već cupkate na izlasku iz stana) – cipele ili jaknu. Tako će ipak osetiti malo samostalnosti. Samo im nikako nemojte oduzeti baš svaku odluku – neka neke sitne stvari ipak postanu njihova stvar.
Za njih sreća nije samo sreća
Veliki broj roditelja se trudi da svoje dete čini srećnim – stalno, u ovom uzrastu puka i iskrena sreća nije ono što njima samima najviše treba. Umesto sreće, deca u ovom periodu ipak više žude za osećanjem sigurnosti. Neka vam to bude vodilja u svemu i znajte da će vaše dete u ovoj fazi života biti najsrećnije ako mu dozvolite da svet istražuje sigurno da ćete vi uvek biti uz njega.
Ne zvocajte im stalno – pustite ih da padnu i shvate sami
Moderne generacije roditelja previše brinu da detetu omoguće život bez padova i grešaka. Ali, kada deci ovog uzrasta krenete nadugačko i naširoko da objašnjavate zašto je nešto dobro, a nešto ne – ona to jednostavno neće shvatiti. Zato ih pustite da putem pokušaja i grešaka shvate sve to što pokušavate da im objasnite. Oni jesu mali, ali – ne zaboravite – praksa je uvek bila najbolja škola, a život je niz rizika koji nas vode napred i daju nam mogućnost da rastemo i napredujemo.
Komentari 0