Naučite dete da nikada ne upada u reč već da, ako nešto želi da vam kaže, to pokaže na drugi način. Na primer, može da vas stegne za ruku ili da vas potapše po leđima, ukoliko sedite. Na taj način može da skrene pažnju da ste mu potrebni, ali mora da nauči da sačeka ako niste u stanju da reagujete istog trenutka. Uvek uzvratite dodir, kako bi dete znalo da ste primili „poruku“. I nemojte ga pustiti da čeka previše, što je dete mlađe, kraće treba da čeka. I svaki put kada dete ispoštuje dogovor i ne prekine vas verbalno, saslušajte ga, jer je to jedini način da shvati kako treba da se ponaša i obavezno ga pohvalite da ste ponosni kako se lepo ponašalo.
Ukoliko dete ne reaguje kako ste se dogovorili, počne da plače, dere se ili vas vuče na neprimeren način, takvo ponašanje odmah kaznite. Ali, ne smete da se derete, jer svaki put kada vikom odgovarate na loše ponašanje, zapravo ga podstičete.
Nikada nemojte da mu kažete: „Je l` vidiš da pričam sa nekim“. Dete to neće razumeti i samo će se ljutiti na vas, misliće da niste fer. Smireno kažite detetu da šta god je želelo da postigne upadom u razgovor neće moći, jer se nije lepo ponašalo. Dete će verovatno nastaviti da viče, ali budite dosledni. Nerviraćete se i biće vam neprijatno zbog drugih ljudi, ali ćete na kraju uspeti i imati dete koje ume da sačeka dok pričate sa doktorom, komšijom, poznanikom… Čak i ako ne uložite trud u izgradnju navike da sačeka, dete će vremenom prestati da vam prekida razgovore kako bude odrastalo.
I nikada vi nemojte nekome upadati u razgovor, jer deca najbolje uče na primerima. Ukoliko vi nemate strpljenja za tuđe priče, neće ga imati ni vaše dete. Trudite se da budete dobar sagovornik, a posebno kada pričate sa detetom. Ako se dogodi da ga prekinete i ne saslušate do kraja, obavezno se izvinite i zamolite da nastavi gde je stalo.
Komentari 0