Zašto današnji roditelji ‘pregore’ zbog roditeljstva?

Moderni roditelji su u ‘neprekidnom roditeljstvu’ i zbog toga postaju trajno umorni te mentalno i emotivno prazni. Roditelji danas provode sve više vremena s decom, ali biti prisutan svo vreme ne znači da je to kvalitetno provedeno vreme s decom

Foto: Canva

Klinička socijalna radnica Ofra Obejas često ima terapije s roditeljima, i primetila je da  mnogi se ne mogu isključiti i biti prisutni u trenutku. “Roditelji za vreme terapije reaguju na svaki zvuk pametnog telefona uz rečenicu: “U slučaju da me  dete zove”. Pametni uređaji ne dozvoljavaju roditeljima da se ni na trenutak odvoje od svoje dece”, objašnjava Obejas za portal Motherly. Za razliku od prošlih generacija, današnji roditelji su uvek uključeni, na početku su to baby monitori, kasnije pametni telefoni i GPS uređaji na kojima konstantno dobijaju nove informacije. Roditelji postaju trajno umorni, ali i deci šalju nezdravu poruku o granicama.

Prema nedavnom istraživanju The Economista, američke mame sada provode dvostruko više vremena sa svojom decom u poređenju sa ženama pre 50 godina. Mama prosečno posveti 125 minuta dnevno svojoj deci, a i tate su od 1965. utrostručili vreme koje provodu sa decom, tako da tata prosečno provede 59 minuta sa decom.

Stručnjaci misle da je to, između ostalog, zbog novog načina rada i različitih zanimanja koji danas postoje na tržištu. Vreme za igru s decom je nešto novo u roditeljstvu, to je jedna od dužnosti modernog roditeljstva. Čak 99%  roditelja izjavilo je da istinski vole roditeljstvo.

Uživamo u roditeljstvu, ali jesmo li preterali?
Jedna je stvar prepoznati se kao roditelj i ponositi se tom ulogom, ali potpuno je drugo kad osećaj vrednosti dobijamo kroz dečja postignuća. “Kada pitam roditelje zašto se previše zaštitnički ponašaju, preusmeravaju i daju stalnu podršku deci. Oni odgovaraju: “Tako će moje dete biti uspešno”. Kada ih pitamo kako se osećaju?” Kažu: “Previše stresno”, objašnjava bivši dekan Univerizteta Stanford Julie Lythcott-Haims.

Stalno ulaganje u dečje živote može doneti štetu u odnosu roditelj – dete, ako roditelji ne obezbede vreme za sebe. “Roditelji osećaju da “žrtvuju” svoje vreme za dobrobit dece, iako tokom tog vremena nije bilo direktnog angažmana s decom”, kaže Ofra Obejas o satima koje su roditelji proveli čekajući u ordinacijama ili u gradu. “Roditelji postaju emotivno i mentalno prazni, dete traži više pažnje, a osećaju da su već dovoljno dali”, dalje objašnjava.

Očekivanje konstantnog kontakta ‘iscrpljuje mozak’
Čak i kad se ne radi o “helikopter roditeljima”, očekivanje da roditelji trebaju uvek biti prisutni je problematično. “Stanje ‘uvek na oprezu’ nije krenulo od roditeljstva. Počelo je s uređajima i aplikacijama osmišljenim da budemo zavisni od njih. Dovode do toksičnog stresa jer se nivo kortizola i adrenalina nikad ne povuku”, objašnjava Obejas.

U poređenju sa vremenima kada su deca lutala dok se ulična svetla nisu počela paliti, danas je uobičajeno da roditelji očekuju stalno javljanje i ažuriranje podataka o dečjem kretanju bilo porukama ili putem GPS-a.

“Iako ovo stvara podršku, povećava poremećaje spavanja iscrpljuje mozak. Takođe može uzrokovati neverovatnu teskobu kad roditelji čitaju i čuju stvari koje inače ne bi znali, a normalan su deo dečjeg odrastanja”, objašnjava klinički psiholog Urszula Klich.

Uloge su se promenile
Ne tako davno roditelji su otišli u kupovinu s verom da je kod kuće sve u redu. Danas? To je gotovo nezamislivo – današnja deca imaju obavezu javljati se u svakom trenutku svojim roditeljima. Uprkos dobroj nameri, pitanje je kako to utiče na odnose. “Postoji li neki drugi posao u kojem se nikad ne odmarate? Zaista je iscrpljujuće nikad ne isključiti roditeljski mozak”, kaže Jasmin Terrany, autorka knjige “Extraordinary Mommy: A Loving Guide to Mastering Life’s Most Important Job”. Iako se roditelji mogu osećati nelagodno, najzdravije je za sve da se roditelji povremeno odmore.

“Moramo praktikovati redovno “punjenje baterija”. Ne smemo osećati krivicu ako odvojimo vreme za sebe, naša deca će naučiti da je potrebno brinuti se o sebi, ako smo mi dobro i deca će biti dobro”, kaže Terrany za Motherly. Tako pokazujemo svojoj deci kako kao odrasla osoba možete ispuniti svoje potrebe, što je važan korak za negovanje nezavisnosti i samopouzdanja.

Biti uvek prisutan ne znači kvalitetno zajedničko vreme
Biti uvek prisutan je dvosmerna ulica: ne samo da našu decu uvodimo u naš radni dan i društvene obaveze, nego i donosimo obaveze kući pa redovno proveravamo pametne telefone i društvene mreže. “Našoj deci smo potrebni mi, da roditelji budu prisutni. Potreban im je razgovor sa nama, igranje i prisutnost. To nije moguće ako smo negde između pametnog telefona i interakcije s njima”, kaže psihoterapeut Tom Kersting, autor knjige “Disconnected: How To Reconnect Our Digitally Distracted Kids”.

Možemo misliti da smo stručnjaci u multitaskingu, ipak, treba nešto uraditi vezano za postavljanje granica. “U današnjem svetu postalo je teško ne nositi telefon svo vreme sa sobom, pogotovo jer i posao postao vezan za njega. Postavite granice za sebe, kada ćete proveravati telefon i držite se toga i obasnite deci zašto to radite”, kaže Klich. Recite partneru, deci i rodbini da vas zovu kad je hitno i dopustite sebi predah. Bit će bolje za sve.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA