Zamor kada je krvna slika loša

KADA NA jelovniku nema dovoljno jaja, mesa i povrća, dečji organizam ne dobija dovoljno gvožđa, i deca postaju malokrvna.

Anemija slabi organizam, pa mališani postaju podložniji raznim lakšim i težim infekcijama. Upravo su česte prehlade najčešći razlog zbog kojeg pedijatri na pregledima posumnjaju da dete ima anemiju.

Ako uz to slabije jedu, lako se zamaraju i teško koncentrišu, dovoljno je razloga da se dete uputi na pregled krvne slike, koja jasno pokazuje da li je dete „zapalo“ u malokrvnost. Sumnja na malokrvnost može da se javi još u bebinom šestom mesecu, i zbog toga se tada radi i prva laboratorijska analiza krvi.

Primarijus dr Branka Sandić, pedijatar iz Doma zdravlja „Voždovac“, kaže da odojče do šestog meseca čuva rezerve gvožđa koje je dobilo od majke tokom trudnoće:

– Zahvaljujući adekvatnim rezervama koje je dobilo od zdrave majke odojče će nadoknađivati nedostatak gvožđa kojim je siromašno i majčino i kravlje mleko, koje je osnovna hrana tokom prvih četiri do šest meseci detetovog života. Majčino mleko, iako ima manje gvožđa, ipak se najbolje resorbuje. Zbog toga insistiramo na uvođenju nemlečne hrane bogate gvožđem, pre svega žumanca, mladog mesa i povrća kad dete napuni šest meseci.

VIŠE MESA, MANJE MLEKA:

Da bi se sprečio nastanak anemije kod odojčadi se uvodi nemlečna ishrana, a kod dece nakon prvog rođendana ograničava se mlečna ishrana u svim oblicima, na maksimalno 400 do 500 mililitara dnevno. U obrocima treba više da bude zastupljeno meso.

Sideropenijska anemija je najčešća kod dece uzrasta šest meseci do dve godine, ali se često javlja i kod adolescenata, posebno devojčica. U kasnijem periodu života anemija se sreće kod dece čija se ishrana zasniva uglavnom na kravljem mleku. Ređi uzroci su različita stanja prekomernog gubitka krvi usled čega se u organizmu smanjuje ukupna količina gvožđa. To su ozbiljne traume, obilna menstrualna krvarenja kod devojčica, krvarenja u digestivnom traktu. Glavni problem kod ove vrste anemije je nedovoljno stvaranje hemoglobina (krvnog pigmenta) i eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) usled nedostatka gvožđa.

Bledilo i „providna“ koža nisu uvek znaci anemije.

Dr Sandić napominje da simptomi i znaci blage sideropenijske anemije nisu dovoljno izraziti.

– Bledilo nije pouzdan znak anemije, uočava se tek kada nivo hemoglobina drastično padne. Kod odojčeta znaci poremećaja su slab apetit, razdražljivost, poremećaji sna, zamaranje i česte infekcije. Dok kod starije dece, teža anemija pored bledila ispoljava se lakim zamaranjem, smanjenom fizičkom aktivnošću, slabijom koncentracijom, gubitkom apetita, apatijom, lupanjem srca.

Iako je loša ishrana krivac za nastanak anemije, samo uvođenjem namirnica bogatim gvožđem ne može se nadoknaditi manjak. Lečenje mora da se zasniva i na preparatima gvožđa.

TAMNA STOLICA: Tamna prebojenost stolice deteta ili zuba je privremena prateća pojava terapije gvožđem i po završetku lečenja nestaje bez posledica.

Kod odojčadi i male dece primenjuju se preparati gvožđa u vidu kapi ili sirupa, jednom dnevno pola sata pre doručka. Kod veće dece ukupnu količinu potrebnog gvožđa treba podeliti na dva do tri davanja pre obroka da bi se izbegle ili umanjile prateće neželjene pojave, odnosno muka, povraćanje ili bol u želucu. Apsorpcija (uzimanje i korišćenje iz creva) gvožđa kako iz hrane tako i iz preparata gvožđa poboljšava se ako se istovremeno unosi vitamin C.

– Mesec dana od početka terapije radi se prva kontrola krvne slike. A ukupno lečenje treba da traje tri meseca. Po završenom lečenju opšte stanje deteta je vidno bolje, a njegova krvna slika se normalizuje – kaže dr Branka Sandić.

Da bi izbegli nastanak i posledice anemije, roditelji deci treba da obezbede i da se pridržavaju pravilne, izbalansirane i raznovrsne ishrane jer je to osnovna preventiva za nastanak ovog poremećaja.

Izvor. Novosti.rs