Foto: Freepik
“Prerani pubertet se definiše kao pojava pubertetskih znakova pre osme godine života, kada govorimo o devojčicama, odnosno kod dečaka pre devete godine života”, kazala je Miljković, u intervjuu za Nezavisne novine.
Ako se radi o pravom prevremenom pubertetu centralnog tipa, neophodno je da deca dobijaju terapiju kojom se taj pubertet zaustavlja, objašnjava ova doktorka.
“Terapija je neophodna iz razloga psihološke nezrelosti dece u uzrastu kada im se dešava prevremeni pubertet kao i ranijem završetku rasta, što na kraju dovodi do toga da deca ne postignu predodređenu visinu, tzv. genetski potencijal – ostaju niža nego što bi trebalo da budu da je pubertet došao u periodu koji se smatra fiziološkim”, pojasnila je Miljković.
Kako je rekla, tačni uzroci pojave prevremenog puberteta se ne znaju, te osim u retkim slučajevima, kada uzrok može da bude i tumor mozga ili neko od drugih retkih oboljenja mozga, što kod svakog deteta sa dijagnozom pravog preranog puberteta centralnog tipa isključimo tako što uradimo NMR endokranijuma i hipofize.
“S obzirom na to da je broj ove dece u porastu, više faktora utiče na ovu pojavu. Medicina nije našla način kako da ovo spreči”, pojašnjava Miljković.
Ističe da pubertet kod devojčica i dečaka počinje sa pojavom pubertetskih znakova, kod devojčica je to većinom porast dojki, ali može prvi znak biti i pojava pubične kosmatosti.
“Kod dečaka prvo dolazi do pojave povećanja volumena testisa. Svim ovim znakovima prethodi tzv. pretpubertetsko ubrzanje rasta, kada nam roditelji kažu ‘da su im deca nekako naglo porasla u visinu’”, kazala je Miljkovićeva.
Dodala je da se mora se naglasiti da je normalno da devojčice ranije ulaze u pubertet u odnosu na dečake, a da početak puberteta zavisi i od toga kada je majka devojčice ulazila u pubertet, odnosno, kada je dečakov otac ulazio u pubertet.
“Potrebno je da deca idu na redovne sistematske preglede kod svojih pedijatara, a kasnije lekara porodične medicine. Takođe, ukoliko roditelji kod njih primete porast dojki, pojavu dlačica u genitalnoj regiji ili ispod pazuha, treba da se jave prvo svom lekaru”, pojasnila je Miljkovićeva.
Prema njenim rečima, naučne studije nisu našle povezanost određene hrane ili načina ishrane sa pojavom prevremenog puberteta.
“Svakako bi u budućnosti trebalo istražiti pojavu povezanosti određenih aditiva ili drugih dodataka hrani. Postoje jasno izdefinisani kriterijumi, kao i dodatne analize koje se moraju uraditi, da bi se postavila dijagnoza pravog prevremenog puberteta. Kada postavimo tu dijagnozu, tada se i savetuje terapija”, zaključila je Miljković.
Komentari 0