Za upalu uva krivi su virusi

IAKO su upale srednjeg uva tokom zime najčešća bolest dece do tri godine, hladnoća nije uzrok ovih problema. Zato se pogrešno veruje da će se deca zaštititi od čestih upala ako se budu cele zime čuvala od prehlade u zagrejanim stanovima.

I pored svih mera prevencije neka deca su podložnija upalama srednjeg uva. Čim se prehlade, infekcija se iz nosa i trećeg krajnika kroz Eustahijevu tubu prenosi do srednjeg uva.

Prema rečima dr Katarine Stanković, otorinolaringologa u Institutu za majku i dete, postoji jasan razlog za ovu pojavu:

– Kod male dece kanal koji spaja nosnu šupljinu i srednje uvo (Eustahijeva tuba) je kratak i širok, tako da se infekcija brzo širi iz nosa u srednje uvo. Sa rastom deteta, kanal se izdužuje i sužava, pa se infekcije ređe javljaju.

Akutna upala uva se manifestuje jakim bolom u uvu, sa ili bez sekrecije, povišenom telesnom temperaturom, nagluvošću. Ove simptome prate simptomi upale nosa i trećeg krajnika. Bol u uvu se uglavnom javlja noću, a lekari savetuju da se detetu u tom momentu da analgetik, sačeka jutro i onda dete odvede kod lekara.

U ŠETNjU ŠTO ČEŠĆE

Doktorka Katarina Stanković savetuje da se deci koja su sklona infekcijama gornjih disajnih puteva i otitisima redovno, i u vrtiću i kući sprovodi toaleta nosa i gornjih disajnih puteva: – Neophodno je da prostorije u kojima deca borave budu dobro provetrene i da je broj dece manji. Postoje i druge mere prevencije, vakcinacija, poboljšanje opšteg i lokalnog imuniteta. Zimi treba dete adekvatno obučeno izvoditi napolje. Virusima i bakterijama ne odgovara niska temperatura, tako da ukoliko je dete zdravo treba ga izvoditi i po nekoliko puta dnevno na svež vazduh.

– Terapija zavisi od vrste upale uva. Ukoliko se ne zaleči infekcija nosa i trećeg krajnika, ove infekcije uva se mogu ponoviti. I tu postoji jasno pravilo: ako dete ima više od tri do pet upala uva za nekoliko meseci treba ga uputiti dečjem otorinolaringologu – objašnjava dr Stanković.

Bol, međutim, ne mora uvek da bude glavni simptom upale uva. Kod dece koja često boluju od ovih upala, a ne reaguju adekvatno na medikamentozno lečenje, upala može da tinja dugo. Radi se o sekretornom otitisu. To je takozvana nema upala ušiju koja se manifestuje tihim i slabo uočljivim simptomom – nagluvošću.

– Roditelji primećuju da ih dete ne čuje, ili se žale da ih dete ne sluša, da pojačava televizor, traži da ga gledate u lice kada mu pričate. Karakteristično je da roditelji navode da njihovo dete nikada nije imalo upalu ušiju, visoku temperaturu, ali da imaju utisak da dete slabije čuje. To je razlog da dete pregleda dečji otorinolaringolog, koji će sprovesti dalja ispitivanja i lečenje – navodi dr Stanković.

To najčešće podrazumeva uklanjanje trećeg krajnika i plasiranje aeracionih cevčica u bubnu opnu, koja služi istovremeno za drenažu sekreta kao posledice infekcije, sprečava pucanje bubne opne, a ventilira srednje uvo i omogućava idealni medijum za prenos zvuka.