Velikani medicine – Doktor Spok

Znate li koja je druga najprodavanija knjiga na svetu? Odmah posle Biblije? Preko 50 miliona primeraka? Prevedena na 39 različitih jezika? Da vas ne mučim više. Napisao ju je pedijatar, dr Bendžamin Spok i zove se Nega beba i dece.

Ima li koga od vas roditelja da se nije susreo sa štivom? Ali nećemo danas o knjizi. Možda samo malo i to, kasnije.

Prvo o autoru.
Šta bi bilo najupečatljivije reći za Dr Spoka? Da vidimo, da vidimo… Da, to! Zamislite prvi susret sa pedijatrom koji vas pozdravi sa: „verujte sebi, jer znate mnogo više nego li mislite da znate!“ I dalje vam je neprijatno; strah vas je i imate tremu.. Sumnjam. E takav je bio Dr Spok.

Nažalost nisam ga upoznao. Ali i jesam. Ko otvori stranice njegove knjige, oseti to čudno osećanje, koje čoveka prožima kad čita ruski klasik; dok čitaš, reči ne prolaze pred očima, već kao da odzvanjaju u ušima. I u mislima. Čitaš, zastaneš, ponovo pročitaš, sit se nasmeješ, čitaš dalje… čitaš… još uvek čitaš i ne pada ti na pamet da staneš… Remek delo.

Remek dela nema bez dobrog majstora, a Spok je bio majstor svog zanata. Ono što je napisao, to je i verovao, to je isprobao i to više puta. Mnogo puta. Bebama i decom se počeo baviti od kad zna za sebe. Časna reč. Bio je najstariji među šestoro dece pa mu je veoma rano u dužnost pripalo da menja pelene, čuva, hrani i pere svoju braću i sestre. Bio je velika pomoć majci. Otac mu je bio istaknuti advokat, koji je vredno radio za porodicu u kojoj je postavio visoke standarde. Bendžamin je usvojio ove standarde, upisao prvo Filips akademiju u Masačusetsu, zatim Jejl gde je studirao književnost i istoriju i davao sve od sebe na atletskim borilištima. Njegova ekipa je 1924 godine osvojila zlatnu medalju na olimpijskim igrama. Dve godine je na Jejlu pohađao studije medicine, odakle se prebacio na Koledž Univerziteta Kolumbija, za lekare i hirurge. Diplomirao je kao najbolji u klasi.

Malo psihoanalize
Za vreme specijalizacije, Spok je došao do zaključka da se lekar i pacijent često ne razumeju dovoljno i da je najčešće veza u prekidu kod lekara. Stoga je narednih šest godina posvetio izučavanju psihoanalize. Sad je već bio najobrazovaniji lekar svog vremena. Što je više razgovarao sa roditeljima i proučavao psihološki i emotivni aspekt odrastanja, to je ubeđeniji bio da su metode kojima se lekar u odnosu sa pacijentom koristio, bile naopake. U posleratnoj Americi, Spok se svim silama trudio da dokaže da su roditelji ustvari pravi eksperti u poznavanju svoje dece i da treba više da se oslanjaju na svoje osećaje. Do tada je važilo pravilo da će odojče biti razmaženo ako se uzme u naručje kad plače. Spok je insistirao da će se time samo osnažiti njegov osećaj voljenosti i prihvatanja što će mu dati dobru osnovu za dalji život.

Umesto da roditeljima preporučuje striktna pravila, molio ih je da budu dosetljivi, kreativni i uvide i neguju individualnost svoje dece. Dojenje na zahtev, uživanje oba roditelja u čarima roditeljstva, milovanje i maženje dece; samo su neki od stavova koje je čitavog života predlagao svojim pacijentima.
Takav je bio Dr Bendžamin Spok. Takav je bio čitavog života. Neumoran u borbi za dobro, porodične vrednosti, zdravu naciju. Velikan medicine.

dr Vladimir Ostojić