Odsutnost

Imam dečaka od 9god. Divno dete, poslušan, dobar, veseo. . . . muči me njegova odsutnost, nezainteresovanost, nemogu da nadjem pravi izraz za to. Naime i sami smo primetili to ponasanje ali nismo pridavali paznju misleci da je jos uvek mali . Njegova uciteljica nas je pozvala u skolu. Kada sam otisao skrenula mi je paznju na tu njegovu osobinu koja je ocigledno izrazenija. . . . kaze kako je divno dete, dobar djak, omiljen medju drugarima ali da se ne ukljucuje u aktivnosti, ne javlja se iako svaki put sve zna kad ga pita nezainteresovan . . . . pristaje na svaku aktivnost vannastavnu ali na nasu inicijativu, zelis da treniras kosarku. . . zelim, hoces u izvidjace. . . hocu, bez odusevljenja ali i bez odbijanja. . . . Nisam bio svestan situacije dok nisam usao na trening kosarke i video da sva deca jure tamo ovamo on in onako nezainteresovano gleda i ni malo se ne trudi, kao da ceka kad ce kraj. . . On je voljen i mazen i razgovaramo sa njim kao sa odraslim i imamo odlican odnos, porodica nam je skladna i nema nikakvih problema. Zelim da nekako doprem do njega i da ga probudim ali ne znam kako pa mi je potrebna Vasa pomoc. Hvala unapred