Vezanost za majku

Imam sina od 17 meseci i moj/naš problem je njegova zavisnost od mene. To se vidi iz situacije da - kad me izgubi iz vidokruga, panično plače i govori mama , prilično plače kada se spremam i odem negde i dok sam odsutna uglavnom ne plače, ali ne prestaje da me traži po kući i doziva. Ako odem u toalet, on sedi ispred i plače dok ne izađem. Kratko objašnjenje: on je prvo dete, nemamo nikakvu pomoć muž i ja, premda je muž radio sve vreme, tako da je dečak sa mnom provodio 90% dana. Od kad se rodio pokazivao je veću potrebu da toplinom i rukama (to je u početku bilo zbog grčeva, pretpostavljam), a onda iz navike ili karaktera - to ne znam. On se raduje tati, babi, dedi, ali i sa njima kad ostane u panici je ako me gubi iz vidokruga. Nedavno je počeo da prelazi kod nas u krevet i u snu se cimne, kaže mama , nabije se uz mene i zagrli čvrsto, kao da me drži da ne odem. Pretpostavljam da je s anjim sve ok, mene zanima koji je adekvatan način da se mi postavimo u odnosu na to! Tešiti ga, ignorisati. . . obratiti se nekome! Napomena je da ja radim, ali da imam klizno radno vreme, tako da smo se zapravo i malo odvajali, ali isto tako nije bio izneveravan mojim odsustvom: uvek sam mu se javila kad krenem, poljubila, rekla da ću se vratiti i sl.